DIREKTORKA ŠKOLE SNAJKA IZ KAZAHSTANA: U Malom Zvorniku značajnu dužnost u prosveti obavlja dama iz Azije

Skoro deluje neverovatno kako se ova mlada žena uspešno uklopila u novu sredinu, i kada je u pitanju muževljeva porodica, komšiluk, ovaj kraj i škola u kojoj radi. Fakultet za strane jezike završila je u Kazahstanu, nostrifikovana joj je diploma na Filološkom fakultetu, gde je završila i master studije - jezik, književnost i kultura sa prosekom 9,00. Dobila je sertifikat da je savladala srpski jezik na nivou C 1. Pre nego što ju je ministar prosvete imenovao na novu dužnost radila je kao nastavnik ruskog jezika u OŠ "Miloš Gajić" u Amajiću i nastavnik engleskog u OŠ "Nikola Tesla" u Velikoj Reci.

- Baš smo obradovani što je naša sugrađanka, snaha iz našeg kraja, postavljena na ovako odgovornu dužnost u prosveti, što je radom, znanjem i osećajem za ljude i đake zaslužila - priča Zoran Jevtić, predsednik opštine Mali Zvornik.

- Tu smo da zajedno radimo, da podržimo i nju i školu na čijem je čelu. Ona je omiljena, poštovana i cenjena u kraju, pa za nas koji je znamo njeno postavljenje nije veliko iznenađenje.

- Došla sam u Srbiju, u Podrinje, 2006. godine i imam troje dece - Predraga (14), Viktoriju (7) i Aleksandra (3) - objašnjava Marta.

- U mojoj porodici caruju ljubav i međusobna solidarnost, čemu decu učim od malih nogu.

Ovdašnji ljudi su baš dobri, lepo su me primili. Zadovoljni su kako im učim decu i koliko sa mnom usvajaju nova znanja.

Marta je ponosna na uspehe svojih đaka, posebno na one koju su na državnom nivou postigli zapažene rezultate. Njeni učenici iz OŠ "Miloš Gajić" iz Amajića su, pored ostalog, osvojili prvo mesto na nedavnom takmičenju iz ruskog jezika.

Vredna Kazahstanka nam se pohvalila da njena sedmogodišnja kćerka Viktorija, koju svi zovu Vikica, uspešno nastupa u folkloru, a okitila se i trećim mestom u tekvondo borbama.

Marta takođe voli folklor. U tajne naše kulturne baštine, ali i običaja i verovanja Srba, uvele su je sestre njenog muža Željka. Srpski je naučila prvo gledajući titlovane američke filmove. I sve je išlo kao na dobrom filmu, od tada do danas, kada je došla na čelo ugledne srednje škole.

- Željko i ja smo se upoznali u mom gradu Atirau, koji ima nekoliko stotina hiljada stanovnika, došla sam u ovaj kraj i nikad se nisam pokajala - priča Marta.

- Radujem se, kao i svi u kući, našoj slavi Mratindanu, koju spremam kao da sam potekla odavde. Sve običaje sam savladala, ali i poznajem navike i naravi ljudi. Došla sam iz ravnice, ali sam oduševljena ovom prirodom, kombinacijom lepote priobalja Drine i okolnih brda i planina.

SAVLADALA I KUHINjU

- MOJ muž je ljubitelj dobrog zalogaja, pa sam, do tančina, savladala srpsku kuhinju i dobro znam šta znači da se jede "sve po redu". Majka i baka su me odvraćale da ne idem tako daleko, ali mama je bila i videla kako je ovde pravi raj na zemlji - svedoči Marta Živanović.