KO RAZUME, JAVIĆE SE: Vrščanin Dejan Maksimović sakupio više od stotinu potpuno nerazumljivih "kućnih" oglasa, od 1987. do 1996.

Mnogi od tih oglasa bili su komičnog sadržaja, nečitko napisani ili sa mnogobrojnim gramatičkim i slovnim greškama, pa su neretko izazivali podsmeh prolaznika, a potencijalne kupce dovodili u zabunu. Sve je ličilo na sistem: ko dešifruje i razume - javiće se, ili ko prepozna da se nudi ono za čim traga kontaktiraće sa oglašivačem.

Napisati oglas "primam učenice na stan" na praznoj kutiji od lekova i to staviti u prozor, nije bio baš najbolji marketinški potez. Ili su bili gotovo potpuno nerazumljivi poput onog: "Meljam stan za kuću, prodajem teve NNJEU u boj sa 7 kanalja, 1 za 130 dinara, 516 do 20 na teslu". Isto tako, ni oglas koji je napravljen od isečenih slova iz novina, po ugledu na anonimna pisma koja su se nekada slala, nije ulivao mnogo poverenja. Ali, takvi natpisi su zaista postojali. Upravo o tome svedoči jedinstvena kolekcija Vrščanina Dejana Maksimovića.

On je od 1987. do 1996. godine sakupio više od stotinu autentičnih "kućnih" oglasa i drugih ručno napisanih poruka, koje danas imaju dvojaku vrednost - osim što podsećaju na zaboravljeni način oglašavanja, ukazuju i na to da se nekada nije marilo za efekat koji će ti oglasi imati, kao što je to danas slučaj.

- Ovakvi "kućni" oglasi su do pre tri decenije postojali širom Srbije i većina je imala iste slovne greške. Mešali su ljudi "č" i "ć" ili naopako pisali ćirilično slovo "i" i latinično "n", ali ono što je bilo specifično samo za vršačke oglašivače je to što su uglavnom svi nepravilno pisali "za prodaji". Da je to bio svojstven izgovor samo u našem gradu potvrđuje i oglas na mađarskom jeziku, koji, kada se prevede, glasi upravo tako - priča Maksimović za "Novosti".

Zbog nečitkog rukopisa, neke od tih poruka naš sagovornik ni posle 30 godina ne može da dešifruje, pa ove oglase smatra svojevrsnim sociološkim fenomenom tadašnjeg društva.

- Iako se ljudi sada besplatno oglašavaju u novinama i na internetu, i danas se, sporadično, na vršačkim ulicama mogu videti ručno pisani oglasi. Primetno je, međutim, da na njima nema toliko gramatičkih grešaka. Svest ljudi se promenila, a i nivo obrazovanja - zaključuje Maksimović.

HIT NA DRUŠTVENIM MREŽAMA

MAKSIMOVIĆEVA neobična zbirka je još tokom devedesetih godina 20. veka pronašla put do široke javnosti. Na poziv tadašnjeg upravnika vršačke "Konkordije", u toj zgradi je priredio izložbu svih ručno pisanih oglasa i poruka, koje je kao mladić skidao sa tuđih kapija i prozora, izloga prodavnica, diskoteka, škola... Sada je najzanimljivije primere objavio na društvenim mrežama, gde su postale hit, pa njegovi brojni pratioci bezuspešno pokušavaju da dešifruju šta na njima piše.