SRBIJA PAMTI LEGENDARNOG RATNOG IZVIĐAČA: Otvorena spomen kuća Dragutina Matića, „Oka sokolovog“ iz Velikog rata (FOTO)
U PRISUSTVU velikog broja zvanica, potomaka, Vojske Srbije i policije u selu Kaletincu podno Suve planine otvorena je spomen kuća legendarnog izviđača iz Prvog svetskog rata Dragutina Matića.
Foto D. Miljković
Lik Oka sokolovog simbol je Velikog rata a njegov dom čuvaće uspomenu na sve zaplanjske ratnike koji su se borili za “kralja i otadžbinu”.
U Kaletincu ne pamte da je u poslednjih 20 godina neki događaj okupio toliko ljudi, i staro i mlado prisustvovalo je svečanosti povodom otvaranja muzeja. Vojska Srbije potrudila se da uz vojne počasti dom ratnika počne novi život, a sveštenici Srpske pravoslavne crkve osveštali su kuću Matića.
Svoje uzbuđenje nisu mogli da sakriju njegovi potomci koji su se odrekli kuće i dvorišta da bi opština Gadžin Han mogla da čitav prostor preuredi u muzejsku postavku.
UČESTVOVAO U SVIM BITKAMA
Dragutin Matić, poznat kao Oko sokolovo, rođen je 10. januara 1888. godine u Kaletincu na obroncima Suve planine. Učestvovao je u svim bojevima i bitkama srpske vojske od 1910. do 1919. godine kada se vratio u rodni kraj. Umro je 1. januara 1970. godine u rodnom selu.
- Ne mogu opisati kako se osećam, jedino bi mogao sada da zaplačem a to nije u duhu mog velikog pretka. On je bio stamen do kraja života a poživeo je 82 godine. Ostavio je zdravo i pošteno potomstvo i na tome smo mu zahvalni - kaže Zoran Matić, jedan od potomaka.
Ljiljana Mitić, Dragutinova praunuka, došla je sa svojom unukom Milicom. Veli da devojčica zna ko je bio njen čukundeda, a ona sama nosi prelepe uspomene na pradedu koga je često posećivala tokom letnjih raspusta.
- Bio je skroman i nije nama deci nije mnogo govorio šta je prošao u ratu. O Cerskoj i Kolubarskoj bici je govorio da pamti da su bili kišni dani i da se puno pucalo. Govorio je da mu nije žao što je morao sve to da prođe jer je to donelo pobedu srpskom narodu. I ta slika ruskog fotografa da je to bilo jednog kišovitog dana kada se vratio sa izviđanja, da je bio bio umoran ali je ispunio zadatak. On prosto nije bio svestan svoje uloge u tim teškim trenucima i da je neko koga će pamtiti generacije - priseća se Ljiljana koja svog pradedu pamti kao urednog čoveka, obučenog po seljački, sa zakopčanog košuljom, šeširom i štapom.
Zbog svog ugleda u selu do kraja života je bio predstavnik sela.