DECENIJA RADA MALO ZA GRAĐANSKI ZAKONIK: Uprkos raspuštanju Vladine komisije, Udruženje pravnika nastavlja pisanje pravnog kodeksa

Tadašnja javna rasprava trajala je više od dve godine i okončala se tako što je Vlada 2019. donela odluku o prestanku rada Komisije.

Zaključak da se posao nastavi potvrđen je na nedavno održanim "Budvanskim pravničkim danima", a, kako nam je rečeno u Udruženju pravnika, nova, samostalna komisija radiće ubuduće besplatno.

- Razmotrićemo sve predloge, primedbe i sugestije koji su stigli tokom javne rasprave i angažovati stručnjake iz raznih oblasti, što nismo mogli dok je prethodna komisija bila ograničena brojem članova i budžetom - kažu u Udruženju.

- Finalnu verziju Zakonika izradićemo kao publikaciju i objaviti, a naravno ponudićemo je i nadležnom ministarstvu. Na njima je da li će tu verziju uzeti u razmatranje. Mi smatramo svojom patriotskom dužnošću da okončamo započet posao.

Komisiju za izradu Građanskog zakonika obrazovala je vlada Vojislava Koštunice, 16. novembra 2006. godine, sa zadatkom kodifikacije obligacionog, stvarnog, porodičnog i naslednog prava i izrade teksta Građanskog zakonika. Za prvih deset godina, kako je objavljeno, u nju je uloženo 134 miliona dinara. U junu 2015. zvanično je otvorena javna rasprava o Prednacrtu GZ, ali posao nikada nije okončan. U međuvremenu preminuo je predsednik Komisije, akademik prof. dr Slobodan Perović.

Ono što su do tada pravni eksperti uradili, objavljeno je u knjizi, sa prilozima 150 učesnika rasprave, u 10.000 primeraka, u posebnom izdanju časopisa "Branič" Advokatske komore Srbije.

Tri su bila "kamena spoticanja" za javnost u Prednacrtu: pitanje rađanja za drugog (surogat materinstvo), istopolne zajednice i eutanazija. Generalno, najveću pažnju izazvao je deo posvećen porodičnom pravu, posebno potpuna zabrana fizičkog kažnjavanja dece. U njemu se moglo naći i uvođenje institucije bračnog ugovora, kao i normiranje imovinskih prava koja bi proistekla iz istopolne zajednice. Poboljšana su i rešenja vezana za vanbračnu zajednicu i predloženo uvođenje alimentacionog fonda za decu čiji roditelj ne ispunjava dužnosti. Još pre javne rasprave odustalo se od crkvene forme braka, koja bi bila punovažna kao i brak sklopljen pred matičarem. Predviđeno je bilo i formiranje demografskog fonda za stimulisanje nataliteta.

Mada je za javnost porodični zakonik najatraktivniji, suštinski najvažniji, kažu u Udruženju pravnika, jeste deo o stvarnom pravu, koji reguliše svojinske odnose. Osim ovih i opšteg dela, tu su i delovi koji se odnose na obligacione odnose i nasleđivanje.

Srbija je, inače, četvrta zemlja u Evropi koja je dobila Građanski zakonik, još 1844, po uzoru na Austrijski građanski zakonik iz 1811. Donet je za vreme vladavine Ustavobranitelja i kneza Aleksandra Karađorđevića, a njegov tvorac je Jovan Hadžić. Pre njega na snazi su bili samo Napoleonov Kode sivil (1804), pomenuti Austrijski građanski zakonik i Holandski zakonik (1838). Naš je pisan od 1829. i sastojao se od samo 950 članova. Važio je čitav vek, do 1946, a i danas se primenjuju neki članovi u slučaju pravnih praznina.

Region bez civilnog kodeksa

NIJEDNA zemlja nastala iz bivše Jugoslavije nema građanski zakonik. U Crnoj Gori je bilo reči o njegovom donošenju 2018, ali do danas se predlog nije našao pred poslanicima, iako ova država ima bogatu tradiciju kodifikovanja građanskog prava još od vremena čuvenog Valtazara Bogišića. Nemaju ga ni Slovenija, Hrvatska, BiH i Makedonija. Vlasti u Prištini, poslednjih meseci najavljuju rad na svom zakoniku.