PRETI NAM VIRUS ZAPADNOG NILA: Komarci vrebaju sa svih strana, a ovo su preporuke "Batuta"
KOMARCI uveliko dosađuju građanima, vrzmaju im se oko glave i piju im krv, a kako se temperatura povećava, njih je sve više, a samim tim su i veće šanse da oni budu zaraženi groznicom Zapadnog Nila.
Foto: AP
Prema informacijama nadležnih službi, ovaj virus još nije registrovan ni među dosadnim krvopijama, pa tako ni među ljudima, a očekuje se sledećeg meseca. U novosadskom javnom preduzeću "Ciklonizaciji" kažu da se Zapadni Nil može pojaviti u julu.
- Za sada je situacija pod kontrolom - kažu u ovom preduzeću.
Komarci za virusom Zapadnog Nila očekuju se tek tokom dužeg perioda toplog vremena.
- Prisustvo virusa u populaciji komaraca očekujemo tek u uzorcima iz jula i avgusta jer su za razvoj virusa u komarcima potrebni duži periodi toplog vremena. Virus Zapadnog Nila je prisutan na našem području već godinama i ljudi moraju da budu svesni da on neće nestati. Zvanično je detektovan 2012. godine, a već 2013. godine Srbija je imala najveću epidemiju na teritoriji Evrope. Rezervoar ovog virusa su ptice, a prisutnost virusa Zapadnog Nila u komarcima očekuje se u drugoj polovini jula i tokom avgusta. Prenošenje virusa sa komaraca na ljude obično se dešava pred kraj sezone, u avgustu i septembru, jer je to vreme kada komarci menjaju domaćine i krvni obrok uzimaju i sa ptica i sa ljudi - kažu u "Ciklonizaciji".
Šta je virus Zapadni Nil
Zapadni Nil, inače, na ljude prenosi naš domaći, kuleks pipiens komarac. Pretprošle, 2020. godine prvi put posle osam godina nije zabeležen nijedan slučaj ove groznice kod ljudi u Srbiji, iako su zaraženi komarci bili prisutni u 11 gradova, i iako je ova groznica u Evropi potvrđena kod 308 osoba. To se, međutim, nije desilo prošle, 2021. kada je bilo zaraženih građana.
PREPORUKE "BATUTA" ZA ZAŠTITU
- koristite repelente na otkrivenim delovima tela prilikom boravka na otvorenom
- nosite odeću dugih rukava i nogavica, svetle boje. Najbolje je da bude komotna, jer komarci mogu da ubadaju kroz pripijenu odeću.
- izbegavajte boravak na otvorenom u periodu najintenzivnije aktivnosti komaraca – u sumrak i u zoru
- koristite zaštitne mreže protiv komaraca na prozorima, vratima i oko kreveta
- ako je moguće, boravite u klimatizovanim prostorima, broj insekata u takvim uslovima značajno je smanjen
- izbegavajte područja sa velikim brojem insekata, kao što su šume i močvare
- najmanje jednom nedeljno ispraznite vodu iz saksija za cveće, posuda za hranu i vodu za kućne ljubimce, iz kanti, buradi i limenki
- uklonite odbačene gume i druge predmete koji mogu da prikupljaju vodu
Ova infekcija je zvanično prvi put registrovana kod građana u Srbiji krajem jula 2012. godine. Od 2012. do 2019. godine u našoj zemlji registrovano je ukupno 1016 slučajeva zaraze i 98 smrtnih ishoda, zvanični su podaci Instituta "Batut".
Radi se o virusnom oboljenju koje se prenosi ubodom zaraženog komaraca. Većina inficiranih osoba, 80 odsto, nema nikakve simptome i znake bolesti. Kod manjeg procenta zaraženih osoba, oko 20 odsto, simptomi podsećaju na grip, sa naglom pojavom povišene telesne temperature, glavoboljom, bolovima u mišićima i zglobovima, umorom, blagim prolaznim osipom i limfadenopatijom (uvećanje limfnih čvorova).
Kod pojedinih osoba dolazi do nastanka aseptičnog meningitisa ili encefalitisa, odnosno neuroinvazivnog oblika bolesti, koji zahteva hospitalizaciju. Kod njih se javlja glavobolja, ukočen vrat, stupor (tupost), dezorijentisanost, koma, tremori, konvulzije, slabost mišića i paraliza. Nakon preležane infekcije često dolazi do razvoja dugotrajnih posledica, kao što su umor, gubitak pamćenja, teškoće prilikom hodanja, mišićna slabost i depresija. Foto: Arhiva VN
Kako se prenosi
Smrtnost je veća kod starijih osoba, naročito kod osoba iznad 75 godina života.
Na sreću, zapadnonilski virus ne prenosi se kontaktom među ljudima, ali može putem transfuzije krvi, transplantacijom organa, transplacentarno sa majke na dete i dojenjem. Osoba se može zaraziti samo ako ju je ujeo zaraženi komarac, a simptomi bolesti se javljaju za tri do 14 dana posle uboda.
Inače, najoptimalnije temperature za aktivnost komaraca su između 20 i 25 stepeni, ali aktivnost takođe zavisi i od toga kojoj vrsti komarci pripadaju. Ženke običnog komarca, hraneći se krvlju zaraženih ptica, unesu virus u svoje telo. U telu komarca virus se umnožava i kada ženka komarca ubode čoveka može mu preneti virus. Da li će se neko zaraziti virusom ili ne zavisi od niza faktora.
BONUS VIDEO - MALA SRPSKA SVETA GORA: Sa Kablara prelep pogled iz staklenog vidikovca
(Telegraf)