ANTIDEPRESIV SRAMOTA, BENSEDIN SVE LEČI: Stručnjaci upozoravaju na uvreženo pogrešno lečenje depresije i sličnih stanja u našoj zemlji

Međutim, smanjena potrošnja antidepresiva ne znači da u našoj zemlji manje ljudi pati od depresije, već se ova bolest pogrešno leči lekovima koji za to nisu namenjeni.

Umesto antidepresivima, tuga i loše raspoloženje se u Srbiji masovno leče "bromazepamom" i "bensedinom" - upućuju stručnjaci u kampanji "Jun - mesec mentalnog zdravlja". To je razlog zbog čega je potrošnja antidepresiva u našoj zemlji dosta niža nego u drugim evropskim državama.

Profesor dr Nevena Divac, klinički farmakolog, kaže da ovom negativnom bilasu najviše doprinosi stigma koja prati depresiju, ali koja važi i za lekove kojima se leči.

- Procenjuje se da se čak i u razvijenim zemljama oko 35 odsto ljudi sa simptomima depresivnog poremećaja ne leči baš iz razloga stigmatizacije. Društvo često dovodi depresiju u vezu sa duhovnošću, karakterom, snagom, pa se bolest neretko doživljava kao slabost. Sve je to velika greška, jer depresivnoj osobi ne možemo da pomognemo ubeđivanjem da "digne glavu i nabaci osmeh". To je kao da čoveku sa slomljenom nogom savetujemo da izađe i prošeta.

Dok se jedan pacijent pravilno leči od depresije, čak troje njih pogrešno pije lekove "za opuštanje".

- U prilog tome govori činjenica da se kod nas benzodijazepini, kakav je poznati "bensedin", troše tri do četiri puta više u odnosu na antidepresive, dok je u drugim zemljama taj odnos uglavnom dva prema jedan u korist antidepresiva.

Velika prednost antidepresiva u odnosu na "bensedin" ili "bromazepam" je što oni dugotrajno otklanjaju tegobe, a ne izazivaju zavisnost.

- Benzodijazepini imaju svoje mesto u kratkoročnoj borbi sa simptomima anksioznosti, ali se i za anksiozni poremećaj danas propisuju antidepresivi - kaže naša sagovornica. - Antidepresivi imaju nedostatak samo u tome da sporije deluju, najčešće za tri do šest nedelja, pa se za taj period propisuju benzodijazepini.

Ipak, savetuje profesorka Divac, benzodijazepine bi starije osobe trebalo da izbegavaju zbog povećanog rizika od padova i preloma, kao i zbog mogućih paradoksalnih reakcija.

- Savremeni antidepresivi se uz pravilan izbor, doziranje i praćenje pacijenta, odlično podnose. Ne stvaraju klasičnu zavisnost, ali mogu da daju "sindrom obustave" ako se sa njima naglo prekine - kaže profesorka Divac.

PRITISAK PACIJENATA

LEKOVI poput "bensedina" koriste se isključivo u cilju brzog, kratkoročnog otklanjanja simptoma napetosti, uznemirenosti, straha ili nesanice, pa i mišićnih grčeva.

- Dugoročno, njihova primena nije preporučljiva jer se gubi dejstvo, a razvija se i psihička zavisnost - kaže profesorka Divac. - U Srbiji je odavno uočeno da su i lekari skloni da ih propisuju nekritički, često i pod pritiskom pacijenata.