MINIMALAC VEĆI, KORPA NEDOSTIŽNA: Dva meseca pre roka za dogovor o najnižoj zaradi, tema je njena visina

Najniža zagarantovana zarada trenutno kaska za minimalnom potrošačkom korpom 7.000 dinara, pa je ni ovim povećanjem neće dostići. Ipak, čini se da će s obzirom na zahuktalu inflaciju do januara, ta razlika biti još veća.

Ceo teret povećanja minimalne plate, koji će biti 12 do 14 odsto, preuzeće na sebe država, kroz smanjenje poreza i doprinosa, ali i povećanje neoporezivog dela zarade. Na taj način, navela je nedavno premijerka Ana Brnabić, neće biti ugrožena makroekonomska i fiskalna stabilnost u Srbiji, a država će nastaviti da smanjuje deficit i javni dug.

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da imamo tri loše stvari kada govorimo o minimalcu. Prva je što će on opet biti daleko ispod cene potrošačke korpe, a druga da bi uz njegovo povećanje istovremeno moglo da dođe i do uvećanja neoporezivog dela zarade.

- Država na taj način preuzima deo troškova na sebe, čime se otvara potencijalno velika budžetska rupa. Taj novac faktički će biti poklonjenposlodavcima, sa objašnjenjem da će oni dati radnicima veće plate i zaposliti više ljudi - kaže profesor Savić. - Pitanje je da li će oni biti baš toliko darežljivi.

Profesor smatra da sa takvom praksom treba da se prestane, a kao treću lošu stvar navodi činjenicu da i dalje postoji veliki broj poslodavaca koji pored minimalca isplaćuju na ruke deo novca za koji ne izmiruju poreze i doprinose.

Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata navodi da predstavnike radnika još niko nije pozvao na pregovore iako se o visini minimalca uveliko govori.

- Nije korektno da se šest meseci ranije govori o tome bez nas - kaže naš sagovornik.

- Prema Zakonu o radu pregovarači su Vlada, poslodavci i sindikati, ali imamo situaciju da poslednjih nekoliko godina Vlada sama odlučuje, pa se pitamo u čemu je onda svrha pregovaranja.

Vuković objašnjava da će se povećanje minimalca dogoditi za nekoliko meseci, a mi se već sada suočavamo sa inflacijom koja će se teško obuzdati. Ništa nije izvesno, jedino što može da se prognozira jeste da će cene ići gore, ali koliko, niko ne može da zna.

- Čini se da ćemo 2023. dočekati sa minimalnom potrošačkom korpom od 50.000 i minimalcem od 40.000 dinara. U ovakvim uslovima morali bismo da pregovaramo dva puta godišnje - smatra Vuković.

OPTEREĆENjE ZA GRAĐANE

DEO budžeta koji će otići na popunjavanje neoporezivog dela zarade moraće da se pokrije na neki drugi način, i to tako što će se opteretiti ostali građani, kaže prof. Savić.

- Plaćaćemo neke druge nameta, a ako ni to ne bude dovoljno, to će se nadoknađivati zaduživanjem na domaćem i stranom tržištu - smatra profesor.