MOM BEOGRADU VRATIĆU ZNANJEM: Dr Iva Atanasković (28) odlučila da mesto na američkom univerzitetu Jejl zameni istraživanjima u rodnoj zemlji

- Oduvek mi je bila želja da se vratim i da u Srbiji nastavim da se bavim naukom. Treba iskoristiti priliku dok si mlad da putuješ. Meni su se, zaista, ukazale sjajne mogućnosti, da obiđem pola Evrope i odem u Ameriku. Moj stav je uvek bio da, kada se sakupe znanje i iskustvo, treba da se vratim odakle sam potekla i da to znanje vratim - ističe u razgovoru za "Novosti".

Iva je rođena u Beogradu. Završila je Gimnaziju "Sveti Sava" i Biološki fakultet, na smeru molekularne biologije i fiziologije, a onda i master iz mikrobiologije. Bila je student generacije, a kao stipendista britanske vlade otišla je na doktorat u Oksford na katedru za biohemiju. Primili su je istovremeno i na Kembridž, ali je odabrala Oksford. Tamo je doktorirala na temu "Mehanizmi unosa piocina", odnosno antibiotika aktivnih protiv bakterija koje izazivaju infekcije kod obolelih od cistične fibroze.

U oktobru prošle godine je otišla na postdoktorske studije u Jejl, gde je zaposlena i ujedno se usavršava u oblasti mikrobiologije. Trenutno radi na sekreciji toksina kod salmonele. Među prvima je u svojoj generaciji doktorirala, a u toku doktorata objavila je i nekoliko naučnih radova. Postdoktorske studije su joj nudili i na Harvardu! Još za vreme osnovnih studija učestvovala je na letnjoj naučnoj praksi na univerzitetu "Rene Dekart" u Parizu gde je bila deo naučnog tima koji je osvojio prvo mesto na svetskom takmičenju iz sintetičke biologije.

Kaže da je dobro promislila u vezi s odlukom o povratku koju je donela još pre odlaska na doktorske studije u Englesku.

- Pre nego što sam otišla, konsultovala sam se sa mojim profesorima sa Biološkog fakulteta, koji su podržali moju odluku da odem na doktorat u inostranstvo, ali i odluku da se jednog dana vratim. I, taj dan je došao. Pratili su moj rad, podržavali me i bodrili sve vreme - kaže naša sagovornica.

Na Jejlu ima mogućnost da obnovi ugovor i ostane bar još nekoliko godina. Ali, zov zemlje porekla je jači. Ako bi joj se ukazala prilika, vratila bi se, kaže, još ove godine. Volela bi da radi na fakultetu, a pored toga što se bavi naučnoistraživačkim radom, zanima je i rad sa studentima.

Doneti takve odluke je hrabro, ali je povratak na poznato ne zabrinjava. Naprotiv.

- Imam prijatelje u Jejlu, ali oni su poznanici od pre nekoliko meseci. A pravi su u Srbiji. I sestra mi je u Beogradu, na Fakultetu za fizičku hemiju. Osećam da će mi, što se duže budem zadržavala, biti sve teže da "prelomim" i da se vratim. Ako ne dobijem posao na fakultetu, radiću nešto drugo. Ne želim da u Americi ostanem ceo život. A ako ostanem još tri ili četiri godine, bojim se da ću ostati za stalno. U kasnijim stadijumima karijere nije lako menjati navike i teritoriju.

Iz Srbije joj nedostaju jezik, ljudi, hrana, običaji, način života. Sve pomalo.

- Najviše me vuku prijatelji i porodica. Vuče me i ljubav prema mom fakultetu, želja za razmenom znanja i iskustva koje sam stekla. Imam osećaj da u Srbiji ima puno potencijala za bavljenje naukom, samo što je teže pronaći dovoljne izvore sredstava, jer nismo članica EU. Moramo da se snalazimo, i to jeste jedan od ograničavajućih faktora, ali i dodatni izazov.

Naglašava da u Srbiji danas postoje laboratorije koje su uspele da dobiju dobre projekte i da realizuju mnoga naučna istraživanja.

- Danas je teško svugde u svetu. Živimo u vreme opšte krize, i novac za naučna istraživanja je veoma ograničen na ono što je aktuelno, kao što su korona ili neka kancerogena i kardiovaskularna oboljenja. A mene više zanima ekologija, to kako bismo mogli da iskoristimo bakterije za bioremedijaciju zagađene životne sredine - poručuje Atanaskovićeva.

Retko je da se neko u ova vremena, sa takvim referencama, odrekne života u Americi sa platom na Jejlu i da dođe u Srbiju, kada mnogi vršnjaci odlaze u suprotnom pravcu. Ali, egzistencija joj ne pravi problem:

- Uvek postoji to pitanje. Oslanjam se na to da će i dalje ostati aktivan vladin program za povratnike. Plan je, ukoliko uspem da se vratim u Beograd, i da se prijavljujem za različite projekte iz sveta koje bi sprovodila u Srbiji.

Konkretno, u Srbiju bi donela razne metode iz oblasti molekularne biologije koje se trenutno dosta sprovode u inostranstvu. Među njima je, na primer, ispitivanje aktivnosti gena kod bakterija i molekularno kloniranje.

VIRUS KORONA

NE znam šta bih rekla o koroni što već nije rečeno. S vakcinama koje su trenutno dostupne, problem je na neki način rešen. Korona će ostati prisutna i vraćaće se svake godine, a vakcinacija će postati nešto što se rutinski i sezonski obavlja, kao kod gripa.

SIROMAŠTVO, PLAŽA, POZORIŠTE

UNIVERZITET Jejl na kom tranutno radi Iva Atanasković nalazi se u mestu Nju Hejven, nedaleko od Njujorka.

- Gradić je manji od Novog Sada. Jejl liči na Oksford, ali s tom razlikom što ga okružuju geta. Studentski kamp je lep, ali izvan ima dosta siromaštva, beskućnika i nije baš najbezbednije mesto za život. Izlazim, naravno, ali uvek u društvu. Ovde postoji pozorište "Šubert" u koje dolaze predstave pre nego što stignu na Brodvej, ili nakon što su odigrale sezonu, tako da za malo novca mogu da se vide vrhunske predstave. Ima, naravno, i hamburgera, kao i svugde u Americi, ali postoji i plaža, jer grad izlazi na okean, što daje dodatni užitak - ističe naša sagovornica.