MAJMUNSKE BOGINJE UDARAJU NA ROĐENE POSLE 1980. GODINE: Imunizacija protiv velikih boginja štiti i protiv ovog virusa
GENERACIJE rođene posle 1980. godine su najslabija karika za zarazu virusom majmunskih boginja, jer nisu primili vakcinu protiv variole vere, koja štiti i od ove bolesti.
Iako je virus stigao u Srbiju, stručnjaci ističu da nema razloga za zabrinutost, jer klinička slika nije teška, zaraza se ne prenosi lako, a smrtnost je mala. Nulti pacijent je dobrog opšteg stanja i uskoro bi trebalo da bude otpušten iz bolnice.
Prema rečima virusologa prof. dr Ane Gligić, nekadašnja Jugoslavija je poslednja zemlja koja je imala masovnu vakcinaciju protiv variole vere. Osobe koje su primile cepivo mogu da se razbole kao i posle svake vakcine, ali će imati blažu kliničku sliku i neće im biti potrebno bolničko lečenje. Neki možda neće ni znati da su bolesni.
- To je sada prednost Srbije i onih koji su 1972. godine vakcinisani - kaže Gligićeva. - Svetska zdravstvena organizacija je 1980. godine saopštila da više nema opasnosti od variole vere, zbog čega je tada zaustavljena obavezna vakcinacija, pa su generacije rođene nakon 1980. potpuno nezaštićene. Ali i pored toga, važno je znati da bolest nije opasna u najvećem broju slučajeva.
Ona napominje da, za razliku od virusa korona, koji je prelazio sa divljih životinja na čoveka i pritom mutirao postavši sve više zarazan i stvarajući težu kliničku sliku, virus koji izaziva majmunske boginje spada u DNK viruse, pa zbog evolutivne srodnosti majmuna i čoveka neće mutirati.
- Virus nema potrebu da se prilagođava čoveku, ali može da ojača, ne daj bože, pa dobije na virulenciji - navodi dr Gligić. - On nije opasan kada pređe sa majmuna na čoveka, ali ako pređe sa čoveka na čoveka, situacija se može promeniti. Ukoliko se muškarac koji je doputovao iz Nemačke inficirao od čoveka, napravljen je time već jedan skok, pa bi zbog onog narednog pa zatim i onog sledećeg virus mogao da dobije na jačini.
Kako navodi dr Gligić, majmunske boginje u Africi nisu prisutne samo na majmunima već su prešle i na sve glodare. Ona ističe da bi bila velika opasnost, ali to zasada nije zabeleženo u literaturi, da čovek zarazi neku domaću životinju iz okruženja. Na primer, psa ili mačku.
- Ukoliko bi se to dogodilo, postali bismo endemsko žarište kao Afrika - kaže ona. - Ali bez naučnih dokaza to se ne može tvrditi sa sigurnošću. Kada bi se to desilo, sve bi se pretvorilo u globalni problem, ali sada se radi samo o lokalnim problemima u pojedinim zemljama. Ne znamo kako će se virus ponašati. Postoji taj fenotipski faktor svega što se dešava u okruženju, a zbog čega u jednom trenutku može da dođe do prenosa sa čoveka na životinje.
Ukoliko bi se situacija iskomplikovala, dr Gligić smatra da bi spas bila vakcina protiv variole vere. Virus variole vere čuva se samo na dva mesta u svetu - u Centru za prevenciju i kontrolu bolesti u Atlanti i u Rusiji.
Epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda dr Slavica Maris objasnila je da prosečna inkubacija traje od šest do trinaest dana. Za zarazu majmunskim boginjama su karakteristične uvećane limfne žlezde.
VAŠKE ILI ŠUGA ZARAZNIJE
Prema rečima dr Milanka Šeklera, bespotrebno je dizanje bilo kakve panike. Šekler kaže da ne treba previše razmišljati ni o sastanku koji će održati Svetska zdravstvena organizacija jer nema uslova da se proglašava epidemija na nivou sveta. On ističe da je genom ovog virusa veoma komplikovan, ali i vrlo stabilan, pa ne podleže lako mutacijama.
- Usudio bih se da kažem da ćete lakše dobiti vaške ili šugu nego majmunske boginje - kaže dr Šekler. - Ljudi ne treba da imaju bilo kakav strah i ne treba da pravimo situaciju kao da iz kovida ulazimo u majmunske boginje. Ne ulazimo ni u šta, to vam ja garantujem.
ZARAZA, SIMPTOMI I LEČENjE
Kako navodi dr Slavica Maris, kod obolelih se javljaju povišena temperatura, bolovi u mišićima, zglobovima, leđima, intenzivna glavobolja, a posle pet dana i ospe.
- Kada se na kraju te ospe sasuše, nastaju kraste. Kada kraste otpadnu i koža se zaceli, smatra se da osoba više nije zarazna - dodala je ona.
Marisova je istakla da se virus majmunskih boginja ne prenosi tako lako sa čoveka na čoveka. U endemskim područjima, centralne i zapadne Afrike, zaražavanje je najčešće kontaktom sa životinja koje su obolele. Ona dodaje da se sa čoveka na čoveka može preneti direktnim putem, ali je potrebna prolongirana izloženost da bi se prenela infekcija.
Ovaj virus prenosi se isključivo direktnim, bliskim kontaktom sa svim telesnim tečnostima. Specifičnog leka za majmunske boginje nema, terapija je simptomatska.