ZLOUPOTREBA HAŠKIH SPISA? Dokumentacija Tribunala za ratne zločine još pod ključem, moguće manipulacije
HILjADE stranica dokumentacije koju je Srbija poslala Tužilaštvu Međunarodnog suda za krivične sankcije u Hagu, među kojima su zapisnici sa vojnih i političkih sastanaka, naredbe, kao i stotine dosijea, i dalje su u arhivama Mehanizma, iako ovu pravosudnu instituciju od konačnog stavljanja katanca deli još samo jedna presuda (slučaj Stanišić i Simatović).
Foto: TANJUG/ Xinhua/Wu Wei
Suđenja su završena, mnogi osuđenici su odslužili kazne, a arhiva je i dalje "iza rešetaka" i otvoreno je pitanje da li će biti vraćena Beogradu.
Nerešen status korišćene dokumentacije rađa zebnju da bi njeni delovi mogli da neovlašćeno završe u stranim državama, pa i da bi mogla biti upotrebljena za nove kampanje protiv Srbije i njenih građana. Među dokumentima se nalaze podaci o već osuđenim političarima i generalima, ali i o ljudima na "nižim nivoima", pa se spekuliše da bi treće zemlje mogle da iskoriste određene podatke, zloupotrebe ih i pokrenu procese protiv naših državljana.
Advokat koji je često bio u haškim sudnicama Zoran Živanović istakao je za "Novosti" da smo mi u okviru saradnje sa Tribunalom imali obavezu da dostavimo određenu dokumentaciju za procesuiranje, što smo i učinili.
- Problem se pojavljuje oko toga šta će biti sa tom dokumentacijom. Odnosno, da li će ostati u arhivi, biti vraćena nama ili će je dati nekom trećem. Ta dokumentacija je bila pod režimom, samo jedan određeni krug ljudi je mogao da je vidi. Tu imate dokumentaciju sa raznih sastanaka vojnopolitičkih tela, tu su vojni podaci naredbe, dosijei o ljudima... Ukoliko bi to dospelo u ruke neke druge države, ona bi mogla da je koristi, upotrebi i zloupotrebi - objašnjava Živanović i dodaje da su je, prema njegovim informacijama, već tražile "komšije", ali im nije data.
Advokat Toma Fila, koji je deo staža upisao i u Hagu, ističe za naš list da je iz naše zemlje izašlo mnogo dokumenata u vreme turbulentnih godina posle bivše vlasti i da sumnja "da kod nas ne postoje čak ni kopije":
- Svi su davali neka dokumenta za koja su mislili da će njih da spasu, a nikoga nisu spasla. Sada bi ta dokumentacija trebalo da nam se vrati.
On dodaje i da neke države nisu dostavile sve i pominje primer da Hrvati nisu želeli da dostave tzv. topničke dnevnike, u kojima bi se jasno videlo o tome šta se dešavalo u Kninu.
O ovoj temi nedavno je na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija govorila ministarka pravde Maja Popović, koja je istakla da ne postoji nijedan razlog da se odugovlači sa vraćanjem originalne dokumentacije.
TAJNOST
DOSTA dokumenata ima oznaku tajnosti i o tome hoće li ona biti skinuta mora da odluči Mehanizam u Hagu. To znači da potencijalno vraćanje arhive našoj zemlji ne bi značilo i njeno automatsko objavljivanje u široj javnosti.