NA PUTEVIMA ŽIVOT OSTAVILO 109 LJUDI: Neobično da je istovremeno sprovedeno više policijskih kontrola

Prema rečima Damira Okanovića iz Agencije za bezbednost saobraćaja, ovo je prvi put da policija i Agencija povećaju aktivnosti, a da broj nesreća raste.

- Obično je broj nezgoda povezan s tim koliko je MUP aktivan na terenu. Što su češće kontrole, manje je udesa. Sada je policija pojačala prisustvo na putevima, a Agencija za bezbednost saobraćaja intenzivirala kampanju na prevenciji, ali broj udesa, kao i broj povređenih i poginulih raste. Taj fenomen nije posle korone primećen samo kod nas, već i u drugim evropskim državama - kaže Okanović.

On dodaje da će ova situacija sigurno biti predmet raznih analiza i studija, ali i da najčešći uzroci stradanja ostaju isti. Na prvom mestu to je upotreba alkohola, zatim prebrza vožnja, nevezivanje sigurnosnog pojasa i upotreba mobilnog telefona.

Statistika pokazuje da je nešto manje ljudi ove godine stradalo u naseljenim mestima, ali je zato vidno povećan broj stradalih van naselja (za 13 odsto). U prva tri meseca prošle godine bilo ih je 1.021, a sada 1.198. Lane je van naselja poginulo 46, ove 63 ljudi, što je povećanje za čak 37 odsto! U naselju je broj poginulih u prvom kvartalu porastao sa 38 na 46, ali je broj povređenih za stotinak manji.

Među nastradalima je najviše samih vozača. U prvom tromesečju ove godine poginulo ih je 62. Slede putnici, dok je najmanje povređenih i poginulih pešaka. Početkom prošle godine ukupno je povređeno 600 pešaka, od čega 38 smrtno, a ove 603, od čega je 32 izgubilo život.

- Pandemija je donela promene u navikama ljudi, koje su se direktno odrazile na ponašanje u saobraćaju - kaže Jelena Milošević, psiholog. - Kod nekih vozača je na vožnju imala uticaj zloupotreba supstanci koje povećavaju rizik za nastanak saobraćajnih nezgoda, a za koje je primećeno povećano konzumiranje tokom pandemije (alkohol i pojedine droge). Neki vozači su usled nekorišćenja vozila tokom pandemije izgubili rutinu vezanu za vožnju, što može dati doprinos broju nezgoda. Određeni broj vozača, koji je inače sklon rizičnoj vožnji, tokom pandemije je, naročito u periodima kada je intenzitet saobraćaja bio smanjen, a policije na ulicama manje nego inače, ovu situaciju doživeo kao potvrdu, opravdanje i razlog da učvrsti naviku da ne vezuje pojas, da vozi brže nego što je dozvoljeno, da ne poštuje saobraćajnu signalizaciju i, generalno, krši različite saobraćajne propise.

Nakon ukidanja restrikcija vezanih za pandemiju, prema mišljenju naše sagovornice, važan faktor koji utiče na vožnju jeste i želja ljudi da se što pre vrate aktivnostima koje su praktikovali ranije.

- Ova želja je donela neku vrstu užurbanosti, pri kojoj se više vodi računa o tome da se u što kraćem vremenu stigne na odredište, nego o bezbednosti u vožnji - kaže Miloševićeva.