ANDREJ, SRPSKI MAG ZA SOFTVERE: Mladić iz Subotice na praksi u "Fejsbukovom" sedištu u Londonu

Na praksu se prijavio dok čeka stipendiju, kako bi master studije nastavio na nekom od prestižnih evropskih univerziteta. Sada je stipendista Fonda za mlade talente Ministarstva prosvete Srbije, i osim toga, nijednu drugu pomoć i podršku ne dobija.

- U Matematičkoj gimnaziji sam pohađao takozvano specijalno odeljenje, gde smo se pripremali za takmičenja iz matematike, fizike i programiranja. Imali smo mentorsku nastavu, tako da smo jednom nedeljno imali individualni rad sa profesorima. To mi je mnogo pomoglo u studijama, pa sam poslednje tri godine proglašen za najboljeg studenta softverskog inžinjerstva sa prosekom deset - priča nam Andrej.

- Sada se pripremam za master. Primljen sam na Kembridž, u Cirih, Nemačku i Kopenhagen, prijavio sam se za stipendije pa ću videti gde ću nastaviti studije. Sve to mnogo košta i sve moram da uzmem u obzir kada budem birao postdiplomske studije, jer bez stipendije neću moći.

Pre "Fejsbuka", Andrej je odradio praksu u "Majkrosoftu" u Beogradu, a prošle godine na studentskoj praksi u Hjustonu, gde se bavio velikim paralelnim sistemima.

- Želim da radim praktične stvari, da napravim nešto što će se koristiti. Volim da vidim produkt svog rada. Zato sam se i odlučio za softversko inženjerstvo - dodaje Andrej.

- Programiranje sam počeo da radim još u šestom razredu, kada sam uzeo prvu nagradu na državnom takmičenju. Donedavno je to bilo praktično programiranje, a sada je to stvaranje aplikacija i programa. Ne mogu da kažem da je teško, ali oduzima mnogo vremena. Greške se dešavaju, one se i podrazumevaju, ali zato ne učimo da ne pravimo greške nego da ih brzo otkrijemo i popravimo. Tako je i u životu.

Dok je za većinu njegovih vršnjaka i kolega sticanje iskustva u ovakvim prestižnim sedištima informacionih tehnologija nedosanjan san, za Andreja je to sasvim normalno.

Baš kao i to što je sa samo dve godine sam naučio da čita i zbog svoje genijalnosti bio prvi đak u subotičkim školama koji je nastavu pohađao po IOP 3 programu u OŠ "Sonja Marinković".

- Prva knjiga koju sam tako mali pročitao bila je "Čarli i fabrika čokolade". Toga se, naravno, ne sećam, ali roditelji mi pričaju da sam samo počeo da čitam i ćirilicu i latinicu. Zatražili su pomoć našeg velikog stručnjaka dr Svetomira Bojanina, koji je utvrdio da je sve u redu i da je reč o izuzetnoj nadarenosti - priča Andrej skromno, kao i svi genijalni ljudi.

PREDAVAČ

I SAM nekada učesnik, Andrej je sada jedan od koordinatora u čuvenoj Istraživačkoj stanici "Petnica" kod Valjeva. Tu darovitim đacima otkriva tajne nauke, naročito one iz fizike.

Himna Matematičke gimnazije

KADA su Andrejevi roditelji od stručnjaka saznali da je njihovo dvogodišnje dete izuzetno nadareno, trudili su se da njegova genijalnost za njega bude normalnost.

- Ograničili su mi čitanje na samo jednu knjigu dnevno. Bilo im je važno da se u socijalnom i emotivnom aspektu razvijam kao moji drugari. Sada sam im zahvalan na tome.

Ali ljubav prema književnosti, naročito naučnoj fantastici, nije nestala. Štaviše, uživam i u čitanju i u pisanju. Sviram i gitaru i autor sam teksta himne Matematičke gimnazije i OŠ "Sonja Marinković". To je za dušu, u slobodno vreme.