SRPSKA POSLA U BOSANSKOM GRAHOVU: Zaključali Gavrilovu kuću, svađaju se oko ključa
KADA bismo svi mi Principi, a ima nas mnogo, rasutih svuda po svetu, stali jedno drugom na ramena, a na drugoj strani bio Gavrilo, opet bi nas za glavu nadvisio.
Foto: Arhiva Novosti
Ovako o slavnom pretku, za naš list govori Gavrilo Mile Princip (1961), pesnik, planinar, poznavalac lekovitog bilja i trava, čuvar uspomene i donedavno rodnog doma svog imenjaka, tiranoubice, najčuvenijeg zarobljenika logora Terezin, koji se u zloglasnom kazamatu, i sam, od zemaljskog života oprostio stihovima: "Naše će senke hodati po Beču, lutati po dvoru, plašeći gospodu".
- Principi su nekada živeli na jednom ognjištu, u zadruzi Petra Pepe Principa, Gavrilovog oca - objašnjava naš sagovornik i kaže da je velika obaveza u ova teška vremena nositi njegovo ime i prezime. - U porodici sam danas najposvećeniji čuvanju uspomene na njegovo ime i delo, iako ne vodim direktno poreklo, nego sam od stričevića. Foto Bljesak.info
Njegovo krsno ime je, kaže, Mile, a još osamdesetih na Brankovom kolu, pesnici, među kojima i Desanka Maksimović i Milan Nenadić, predložili su mu da, poput Antuna Branka Šimića, preuzme pseudonim Gavrilo Mile Princip, što je i uradio. Ovaj poeta nedavno je objavio i petu zbirku "Kožun i druge pjesme", a uz to je osnivač i predsednik Kulturno- istorijskog centra "Gavrilo Princip", predsednik planinarsko-ekološkog društav "Runolist" i nosilac ordena Svetog Petra Drugog Lovćenskog Tajnovica, koji mu je mitropolit Amfilohije uručio za posebne zasluge za zaštitu lika i dela čuvenog slobodara.
Kao jedan od poslednjih Principa svojevremeno preostalih u selu Obljaj, nadomak Bosanskog Grahova, ali i prvi komšija, čiji je dom na samo nekoliko metara od kuće legendarnog Gavrila, otac našeg sagovornika Miljkan, bio je prvi čuvar rodne kuće atentatora na Franca Ferdinanda, kada je otvorena 1964. I to ostao do smrti.
- Kada je Gavrilo pucao, iz Livna je došla austrougarska policija, ispitivala oca Pepu i nanu Mariju, njegovu majku, i sve su spise i knjige pokupili i odneli - nastavlja sagovornik, prisećajući se i porodičog predanja da je kuća gorela na Svetu Petku 1941. kada su je, kako tvrdi, zbog navodne fotografije Gavrilove majke sa hercegovačkim četnicima, spalili drvarski i grahovski komunisti. - Moja baba Mara iznela je strica Peru u kolevci, kao i jednu šivaću mašinu, a Gavrilova majka, ikonu Svetog Đorđa, orden sa Kađorđevom zvezdom, za zasluge u Crnopotočkoj buni njenog muž Pepe.
Kuća je ponovo izgorela do temelja u poslednjem ratu, 1995, u "Oluji".
- Od autentičnih predmeta iz Gavrilovog vremena, nekim čudom preživelo je nešto železarije i jedan fildžan, koji je Gavrilo poklonio majci, 1910. - nastavlja njegov imenjak. - Tvrdim, dok je tog fildžana biće i nas Principa. Čuvam ga kao oči u glavi.
Foto: Ž. Knežević
- Kuća je imala tretman muzeja, ali nikada nigde nije bila upisana. Nigde nema nikakve "čestice", nikada je niko nigde nije uveo u knjige. Opština od 1964. do 2014. nije uložila u nju nijednog dinara, osim 1968. u ogradu koja se srušila. Porodica je sama ulagala, čistila, uređivala, iz čistog pijeteta prema Gavrilu. Nikada niko nijednu platu za to nije dobio. Kada sam, posle očeve smrti, preuzeo brigu o kući nisu hteli iz opštine da me zaposle kao kustosa, dali su mi da to radim bez ikakvog papira, kao i mom ocu 1964. jer su znali da niko na teritoriji Grahova, a ni BiH, to ne bi znao tako da radi. Nisam bio u mogućnosti da pravim ulaznice. Već sam na jednoj kutiji napisao: "Dobrovoljni prilog". Foto Vikipedija
Ipak, kako otkriva za "Novosti", opština je bez ičijeg znanja, još 1996. donela rešenje da je rodna kuća Gavrila Principa napušteno zemljište. Na osnovu toga se, posle promene lokalne vlasti prošle godine, opština upisala u katastar kao njen vlasnik.
- Zbog toga sam došao sa njima u sukob, pa su mi oduzeli pravo da nastavim porodičnu tradiciju - dodaje Princip. - Više puta sam "češljao" po katastru, ali nigde, nikada nisam našao trag da se na nekoga ta kuća pisala. A nije bila ni nacionalizovana posle rata. Netačno je i da je bila napuštena, jer čim se moj otac vratio u Grahovo, posle rata, nastavio je da vodi računa o njenim ruševinama. Mogao sam tu zemlju prevesti na sebe, jedan kroz jedan, jer mi Principi smo na njoj odvajkada. Ali, nisam hteo, jer Gavrilo nije samo moj, već grahovski, srpski...
OVCE "OKUPIRALE" ŠKOLU
OPŠTINI sam predložio da se u selu Preoce, koje je 1972. i 1984. proglašeno za najlepše u Evropi, u obnovljenoj zgradi osnovne škole, napravi planinarski dom sa letnjom školom za preživljavanje u prirodi. U tu zgradu, tako rekonstruisanu, jedan seljak je uterao 200 ovaca i pet godina ih tu čuvao. Bila je uništena skroz. Očistio sam je uz pomoć jednog druga, planinara, napisao pismo namere opštini... Mogao sam da uz pomoć sponzora zgradu opremim krevetima, kuhinjom... - priča Princip, koji je i prošlog leta, sa 80 planinara, iz celog regiona, očistio i jezero u blizini Grahova.
Predstavnicima opštine uvek je na raspolaganju bio ključ da mogu da uvode delegacije, ukoliko on nije bio tu. A posle su ga jednom samo - zadržali.
- Imao sam još dva ključa. Otvorio sam vrata i uzeo svoje stvari, koje sam uneo 2014. - nastavlja. - Ostavio sam ono što je narod poklanjao, a izneo sam ono što je autentično pripadalo porodici, Gavrilovim ocu i majci. Potom je promenjena brava. Sada ne mogu da uđem, a ne ulazi ni bilo ko drugi. Kuća je zaključana. Najviše mi je žao ljudi koji dolaze da to pogledaju, a dočekuju ih zatvorena vrata.
BEZ DOKTORA I ZUBARA
NA inicijativu predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Grahovo je dobilo veliku novčanu pomoć za obnovu Doma "Gavrilo Princip", ističe naš sagovornik:
- To nije prvi put da je pomogao narod sa područja Bosanskog Grahova, Drvara, Glamoča... Potrebno je još mnogo finansija da bi se obnovili kanalizacija, struja, da bi se doveo u funkciju. A i kad bude napravljen, kome? Bosansko Grahovo ima 850 stanovnika, od koji je 95 odsto Srba, a među prvih deset je po površini u BiH. Prosek godina je 72. Tim ljudima bi trebalo obezbediti doktora, zubara, nemaju ništa... Doktor iz Drvara dolazi tri puta sedmično, po dva sata.
Za sve doživljene neprijatnosti, koje uključuju i prijavu policiji za provalu (gde je na informativnom razgovoru, kako tvrdi, dokazao da je kuću otvorio svojim ključem i uzeo samo svoje, "a tuđu ni čačkalicu") "sumnjiči" srpsko-srpski sukob u Grahovu, vezan za promenu vlasti.
- Sve sam im oprostio što pišu i govore o meni, ali me interesuje da mi odgovore na jedno jedino pitanje, na koji način su preveli rodnu kuću Gavrila Principa na opštinu. Onda ću im se javno izviniti - zaključuje pesnik koji jeć 25 godina sakuplja građu za monografiju o mladobosancu, čiji je pucanj promenio tok svetske istorije.
UROŠ ĐURAN, NAČELNIK BOSANSKOG GRAHOVA, O VLASNIŠTVU OPŠTINE NAD NEKRETNINOM: SAMO TAKO UKNjIŽENA JE MOGLA BITI OBNOVLjENA
NAČELNIK Bosanskog Grahova Uroš Đuran, kaže, za "Novosti", da je kuća Gavrila Principa u Obljaju još početkom sedamdesetih prošlog veka proglašena opštenarodnom imovinom i takav status je imala do pre osam godina.
- Te 2014. godine Opštinsko veće Grahova je upisalo kuću kao vlasništvo opštine. Kuća nije mogla biti predmet obnove sve dok se vodi kao opštenarodna imovina, pa se morala uknjižiti kao opštinsko vlasništvo - pojašnjava načelnik.
On kaže da opština nikakvim odlukama nije uskratila neko pravo Miletu Principu na kuću, i dodaje da ne postoji odluka po kojoj on ima pravo na nju.
- Mile prvo treba da dokaže da mu je neko dao pravo da raspolaže kućom, ali takva odluka ne postoji. Niko mu iz opštine nije ništa uskratio. Opština je preuzela brigu o kući da ne propadne - ističe načelnik.
Prema njegovim rečima, opština je nudila Miletu da vodi računa o kući i da bude tu kad dolaze gosti, ali se nisu mogli dogovoriti, jer mu je verovatno zasmetala visina naknade za taj posao.
- Mile je čak odneo i knjigu utisaka iz Gavrilove kuće. Sad pokušavamo policijskim kanalima da je vratimo - kaže Đuran i dodaje da su ključevi od rodne kuće Principa u opštini i da svi oni koji dođu u Grahovo i žele da je posete, dođu u opštinu i dobiju ključ za obilazak.