PRUGA SE VIDI I IZ SVEMIRA: Obeleženo pola veka od početka Omladinske radne akcije Beograd - Bar
PROŠLO je pola veka od početka Omladinske radne akcije (ORA) Beograd - Bar, a ova pruga i dalje je najveći infrastrukturni objekat i graditeljski poduhvat u Evropi, završen dobrovoljnim radom, čulo se juče na obeležavanju jubileja ORA, u Domu kulture Studentski grad, u Beogradu.
Prvi put ova značajna saobraćajnica biće kompletno remontovana u naredne dve godine, najavio je Tomislav Momirović, ministar građevine, saobraćaja i infrastrukture.
Železnički put dug oko 500 kilometara projektovao je CIP, a u gradnji je učestvovalo 12.345 brigadira, organizovanih u 234 brigade. Oni su napravili 254 tunela i 234 mosta, od kojih se neki svrstavaju u remek-dela zbog nepristupačnosti terena.
- Pet godina dobrovoljnog rada ostavilo je trag koji se vidi i iz kosmosa - kazao je Velizar Popović, danas predsednik Udruženja učesnika ORA Beograd-Bar, a nekada komandant studentskog naselja Čajetina i zamenik komandanta Glavnog štaba ORA.
- Zajedno su radili školska, studentska, seoska i radnička omladina, a pioniri su bili vodonoše. Imali smo omladince iz 13 država. Kada su radili na izuzetno strmim terenima, brigadiri su koristili alpinističku opremu, a u kamp se vraćali sa pesmom "Mila majko, gledaj svoga sina, gradi prugu sve uz pomoć klina".
Popović veruje da su ORA sjajan podsticaj mladima i danas za sve oblike dobrovoljnosti i solidarnosti i da bi ih trebalo ponovo organizovati, na primer za plansko pošumljavanje goleti. Da ova ideja nije idealistička, pokazuje istraživanje sprovedeno na Pravnom fakultetu. Kako kaže Momčilo Talijan, danas predsednik Izvršnog odbora Pokreta trećeg doba, a nekadašnji komandant brigadirskog naselja na Jabuci, svaki peti student izjavio je da bi učestvovao na radnoj akciji, ako bi bili obezbeđeni zadovoljavajući higijenski uslovi.
Talijan je bio brigadir na desetak akcija:
- U naselju na Jabuci rukovodio sam sa 1.200 brigadira, bilo ih je i iz tadašnjeg SSSR i skandinavskih zemalja. ORA me je bukvalno izgradila, u duhu one krilatice: "Mi gradimo prugu, ona gradi nas." Naučio sam da razumem ljude i međuljudske odnose. Svi su radili za primer. Ne možeš da zabušavaš ako imaš empatije prema onom do sebe, sa kojim deliš hleb i vodu.
Zlatica Broz, Titova unuka, bila je član Glavnog štaba ORA Beograd - Bar i komandant internacionalne ženske brigade.
- Bilo je to divno druženje, radne akcije su korisne i za socijalizaciju i za zdravlje, kako pojedinca, tako i društva, i, naravno, za ekologiju. Bilo je mladih iz svih krajeva zemlje, a u mojoj brigadi i dvadesetak devojaka iz Francuske, Holandije, Švedske, Belgije... Nijedna nije odustala. Prvo niko nije hteo da nas primi u sastav, jer su mislili da devojke neće da rade, a posle su shvatili da su se prevarili - kaže Broz.
Ratomir Reljin iz Zrenjanina bio je komandant naselja u Ražani, kod Kosjerića. Brigadir od 17. godine, a učestvovao je na osam akcija. Njegova brigada je 1971. pripremala teren za početak ORA Beograd - Bar. Ražana je brojala 1.000 brigadira, među kojima i studente sa Lomonosova, ali i arapske akademce.
- Dovezli smo buldožer do rečice Ražanke, on je zatvorio izlaz i napravili smo jezero duboko dva metra. Tu smo se kupali u vreme odmora. Kaptirali smo nekoliko izvora i vodu cevima sproveli do naselja, da brigadiri imaju za ličnu higijenu.
Na proslavi je predstavljena i monografija o ovoj radnoj akciji "Pruga snova" Vidoja Golubovića.
SPOMEN-PLOČE I AKCIJAŠKI VOZ
MINISTAR Momirović, čiji su roditelji takođe bili akcijaši, obećao je bivšim brigadirima da će spomen-ploče biti postavljene na železničkim stanicama gde su nekada postojala akcijaška naselja: u Kosjeriću, na Zlatiboru i u Prijepolju. Udruženje učesnika ORA obratilo se i "Crnogorskim železnicama" sa predlogom da to isto urade u Bijelom Polju i Kolašinu. A kada spomen-ploče budu otkrivene, do Bara će poći akcijaški voz.
TAKMIČENjE RUSA I UKRAJINACA
U DRUGOJ smeni, Zlatica Broz (na slici) je u internacionalnoj brigadi imala mlade Ruse i Ukrajince.
- Bili su to studenti sa MGU i Kijevskog univerziteta. Međusobno su se takmičili sa neverovatnim žarom. Strance smo vodili u obilazak okoline, preduzeća i manastira, organizovali smo im i susrete sa radnicima - kaže Brozova.