DA LAKŠE LEČI PACIJENTE SA PROBLEMIMA SLUHA: Doktorka niškog Doma zdravlja naučila znakovni jezik
ZBOG četvoro gluvih i nagluvih pacijenata doktorka Tatjana Ristić, koja je zaposlena u zdravstvenoj ambulanti Rasadnik niškog Doma zdravlja, naučila je znakovni jezik.
Foto: D. Miljković
Doktorka Tatjana htela je da olakša komunikaciju sa svojim pacijentima, pa je uložila trud i vreme da savlada znakovni jezik.
- Sada razumem Vladu, Dejana, Dragicu i Božu. Da biste kao lekar pomogli pacijentu na pravi način, osnovno je da ga razumete. Da nisam naučila znakovni jezik, ne bih mogla da saznam kako se osećaju i šta im je potrebno. Sada mogu da im dam odgovarajuću terapiju, ili da ih pošaljem kod specijaliste. Znam kako da im pomognem, da im propišem lekove ili ih pošaljem na dalje lečenje.
Poznavanje znakovnog jezika najviše je pomoglo u vreme korone, kao i sada što joj pomaže, jer u zdravstvenim ustanovama još uvek moraju da se nose maske.
PRIMER
Još jedan lekar niškog Doma zdravlja upisao je kurs znakovnog jezika.
- Posvećenost doktorke Ristić da na ovaj način komunicira sa pacijentima izazvala je veliko iznenađenje kako kolega, tako i samih pacijenata. Dobra vest je da će i budući specijalista ORL, doktorka Maja Radenković uskoro završiti kurs znakovnog jezika - kaže Danijela Nešić, pomoćnik direktora niškog Doma zdravlja.
- Sa maskama na licu sporazumevanje sa pacijentima je postalo gotovo nemoguće. Naučno je dokazano da 30 odsto reči pacijenti, odnosno gluve osobe mogu da pročitaju sa usana - kaže doktorka Tatjana, kojoj nije bilo teško da savlada osnove znakovnog jezika.
Znanje dopunjuje u kontaktu sa pacijentima.
- Moj motiv je bio jednostavan, jer sam samo htela da razumem moje pacijente da bih ih bolje lečila. S druge strane, drago im je što znate njihov jezik i osećaju da nisu zapostavljeni. Verujem da je doktor taj koji treba da razume pacijenta. Kada sam počela da učim znakovni jezik, više pažnje sam posvećivala medicinskim izrazima, a onda sam savladala reči za svakodnevnu komunikaciju.
STATISTIKA
Prema podacima udruženja koja okupljaju osobe sa oštećenim sluhom, u Nišu živi oko 600 do 700 gluvih i nagluvih osoba. Procenjuje se da je broj i veći, jer mnogi od njih nisu članovi udruženja.
- Želim da ih pitam i za porodicu, kako su, šta rade, da li su svi zdravi, da li ima naslednih bolesti u porodici. Tako se bolje razumemo. Lekar u svakoj situaciji mora da uspostavi dobar odnos sa pacijentom, da pokaže bliskost i zainteresovanost, a još kada pokažete zainteresovanost i za rešenje njegovog problema učenjem jezika koji on razume, onda to ima vrlo pozitivan efekat - dodaje doktorka Tatjana.