ZAPAD ŽMURI DOK ALBANCI SVOJATAJU VISOKE DEČANE: Institucije u Prištini ne poštuju sudske odluke i ne vraćaju imovinu srpskoj svetinji
IAKO Visoke Dečane, svetinju na listi Uneskove zaštićene kulturne baštine, pored posetilaca iz sveta, vernika iz centralne Srbije i malobrojnih Srba iz metohijskih enklava, koji se i oslanjaju na svoj manastir, posećuju i Albanci sa Kosmeta i regiona, lokalne vlasti u Dečanima ne žele da vrate ovoj svetinji deo imanja i time ispoštuju odluku sopstvenog suda.
Vladika Teodosije sa delegacijom KFOR-a / Foto AP
Ni posle šest godina, Opština Dečani, u kojoj, osim monaha u manastiru, Srba gotovo da nema, ne obazire se na odluku Ustavnog suda u Prištini. Za desetogodišnju odluku Posebne komore Vrhovnog suda, kojom se potvrđuje vlasništvo manastira nad 24 hektara zemljišta nadomak svetinje, Opština takođe ne haje i još ga nije uknjižila u katastarske knjige. Albanci ne mare ni za pozive i apele međunarodnih predstavnika na Kosmetu.
- Jasno je da današnja navodna kosovska državnost počiva na nasilju, pravnom, etničkom, verskom. Albanske političke elite na Kosovu, počev od 1999. godine do danas, počinile su niz imovinsko-pravnih nasilja kroz otimačinu i pljačku društvene i privatne imovine. Jedino je na Kosovu donet zakon kojim je legalizovana ta pljačka, a isti je predvideo zakup državne imovine na 99 godina, iako je većina te imovine u vlasništvu države Srbije - ističe Aleksandar Gudžić, istoričar iz Gračanice.
Podsećajući na mnogobrojne primere falsifikovanja imovine Srba sa KiM, Gudžić navodi da je dodatni problem mlaka reakcija međunarodne zajednice, koja prećutno aminuje sva kršenja vlasničkih prava države Srbije i Srba na KiM.
- Iako međunarodna zajednica na Kosovu javno traži od kosovskih vlasti da vrate 24 hektara imanja manastiru Visoki Dečani, ti isti strani predstavnici ništa ne čine kako bi izvršili dodatni pritisak da se ta odluka i sprovede. Neiskren je taj njihov apel, jer je neshvatljivo da ta odluka do sada nije sprovedena - ističe Gudžić.
Inače, vlasništvo manastira nad zemljištem nadomak manastira osporavala su dva društvena preduzeća i lokalna opština Dečani, ali su Specijalizovano veće za imovinu Posebne komore Vrhovnog suda i Ustavni sud u Prištini odbili njihove tužbe.
- Reč je o parcelama nadomak manastirske ekonomije i iznad svetinje a koje su godinama unazad svojatale i koristile dve albanske firme, zbog čega je svojevremeno i iguman ove svetinje Sava Janjić kazao da manastir predstavlja prepreku nekim ličnim interesima - govore Srbi sa KiM.
Osim nesprovođenja sudske odluke o povratku imanja svetinji, nedavnog skidanja, odnosno pomeranja sa "Guglove" mape, ali i nedavne izjave premijera privremenih institucija u Prištini Aljbina Kurtija usmerene protiv srpske svetinje, Visoki Dečani bili su od 1999. nebrojeno puta na meti napada Albanaca. Osim oružanog napada u junu 1999, manastir se u februaru i junu 2000. godine našao na meti čak i minobacača.
PRAVNA SIGURNOST
Godine koje su prošle od donošenja presude Ustavnog suda, kako je to nedavno primetio šef misije EU u Prištini Tomaš Suniog, ne umanjuju potrebu za njenim sprovođenjem:
- Pojačava se ta ista potreba, kao i primena načela pravne sigurnosti.
OTVOREN ZA SVE LjUDE DOBRE VOLjE
SREDINOM protekle sedmice Visoke Dečane posetile su diplomate iz 20 zemalja, koje borave na KiM, a tim povodom manastir se oglasio na svom tviter-profilu porukom da svetinja dočekuje sve ljude dobre volje:
- Zaista je bilo veliko zadovoljstvo u manastiru Visoki Dečani dočekati diplomate iz više od 20 zemalja. Kao sedam vekova stara svetinja Srpske pravoslavne crkve, koju je podigao Sveti kralj Stefan Dečanski, naš manastir i dalje dočekuje sve ljude dobre volje.
NA LISTI UGROŽENIH
UGLEDNA evropska nevladina organizacija za kulturnu baštinu "Evropa nostra" proglasila je aprila 2021. srpsku svetinju za jedan od sedam najugroženijih spomenika kulture u Evropi.