NOVE VAKCINE PROTIV KORONE OD JESENI Dr Trkulja: Nije blizu kraj pandemije, buster doza za već imunizovane

Iako je korona malo popustila, doktor Bojan Trkulja, direktor Udruženja proizvođača inovativnih lekova (INOVIA) kaže da smo globalno već u cajtnotu, jer bi do kraja juna, najkasnije početkom jula, trebalo da se donese odluka kakva vakcina će da se spremi, da bi njena distribucija mogla da počne od oktobra, kada se na severnoj hemisferi, opet, očekuje skok broja inficiranih.

Još je, ipak, mnogo nerazjašnjenih dilema i nejasnoća u kojem pravcu da se krene.

- Sada se traži rešenje za vakcinu koja bi bolje pokrivala aktuelni omikron soj, ali to je dvosekli mač, jer niko ne zna šta će biti na jesen, i da li će nas virus korona, opet, iznenaditi nekom novom mutacijom - kaže dr Trkulja.

* Kada bi sve moglo da bude jasnije?

* Zašto, onda, kažete da bi takva odluka mogla da bude "dvosekli mač"?

- Zato što proces pripreme takve vakcine traje. Ne samo što ona treba da se prilagodi po sadržaju da bude specifična za određeni podtip virusa, nego slede i klinička istraživanja koja bi potvrdila da je zaista efikasna. Iza toga je potrebno i vreme za proizvodnju. Sve to nas dovodi u specifičnu situaciju utoliko što se sada donosi odluka za nešto što će da se dešava za tri ili četiri meseca, a u kontekstu virusa koji se veoma brzo menja. Nije isključeno da se do jeseni pojave novi sojevi virusa protiv kojih nove buster doze neće biti efikasne.

* Kojeg tipa bi bile nove buster doze?

- Najviše se odmaklo sa mRNK vakcinama, koje su se i pokazale najefikasnijima kada je u pitanju zaštita od najtežih komplikacija kovida 19. Preliminarni rezultati prvo će verovatno biti poznati za "Moderninu" vakcinu, u junu. FDA, odnosno Američka agencija za hranu i lekove, očekuje da će u prvoj polovini jula doneti konačnu odluku koje buster vakcine će biti preporučene upravo na osnovu ovih studija. I u Kini se radi na busteru specifičnom za omikron. Kompanija "Sinofarm" očekuje prve rezultate za tri-četiri meseca. Tada bi trebalo da se zna koliko je nova vakcina efikasna.

* Ako se radi samo na buster dozama, šta će oni koji nisu uopšte imunizovani?

- Posle više od godinu i po dostupnosti vakcina, i više od dve godine trajanja pandemije kovida 19, smatra se da oni koji nisu dosad vakcinisani, i neće da se zaštite. To važi za zemlje gde je, kao u Srbiji, bila dobra dostupnost vakcina.

* U međuvremenu su stasali novi kandidati za imunizaciju, granica koja se sad pomera na decu stariju od pet godina.

- Da, i smatra se da će u suštini novi kandidati za vakcinaciju biti mlađe osobe, koje će biti kvalifikovane za prvu vakcinaciju protiv kovida, koja je sada preporučena posle 15. godine, bar kod nas. Za njih će ostati mala količina standardnih vakcina koje još imaju dobru efikasnost u smislu izbegavanja potreba za hospitalizacijom i smrtnih ishoda zbog kovida 19. U razvijenim zemljama, sa dobrim obuhvatom, 90 i više odsto stanovništva, vakcinacija je na ravnoj liniji još od proleća 2021. godine, a kod nas, posebno sada, kada se registruje manje slučajeva kovida, zainteresovanih gotovo da nema.

* Da li je sada lakše "sastaviti" vakcinu nego kada su pravljene prve antikovid doze?

- Otežavajuće je to što dosadašnji dominantni sojevi nisu poticali jedan iz drugoga. Omikron nije nastao iz delte, kao što delta nije nastala iz alfa soja. Zato različiti sojevi SARS-CoV-2 nemaju toliko zajedničkih tačaka. Spajk protein na omikronu izgleda bitno drugačije nego na izvornom virusu korona. Kad se prave vakcine za podtip, to uvek nosi bojazan da li će biti efikasne i za druge sojeve. Očekujem da ćemo na jesen imati bustere za omikron, ali postoje i mišljenja da je neučinkovito da se s proleća spremamo za nešto što na jesen neće biti aktuelno.

* Kakve su šanse da se napravi potpuno nova antikovid vakcina?

- Razmišlja se i radi na razvoju vakcine koja bi bila ne samo efikasna protiv najtežih komplikacija, kao ove koje imamo od 2020. godine, nego bi štitila i od samog zaražavanja. Još je rano da bismo makar i nagoveštavali vremenske rokove kada bi ona mogla da se pojavi.

* Šta ćemo do tada, s ozbirom na to da, iako se čini da je virus popustio, još nije kraj pandemije?

- Strategija najrazvijenijih je da se ide na godišnju buster dozu, koja bi bila specifična za dominantni soj. Recimo da će to za ovu godinu biti omikron, a za 2023. i dalje se, naravno, sad ne zna.

* Postoje li druge opcije?

- Velika je prednost što je razvijeno monoklonsko antitelo koje kod nevakcinisanih šest meseci 80 odsto štiti od infekcije. Ali, ta vrsta prevencije mnogo je skuplja od vakcina i namenjena je samo onima koji su u riziku od teških komplikacija kovida, a iz medicinskih razloga nisu mogli da se vakcinišu. To nije za one koji nisu hteli da se vakcinišu, lek je skup, i ne može se očekivati da će njima biti dostupan. Dobro je i što imamo terapijske opcije, uključujući dva specifična leka.

OMIKRON NAPADA VIŠE PUTA

 SA ove vremenske distance, iz iskustva, kakva je ocena za najbrže napravljenu vakcinu u istoriji?

- Smatra se da su te vakcine najbolja zaštita od komplikacija kovida, ali praksa je pokazala da nisu u visokom procentu i zaštita od zaražavanja. Ne samo vakcine, nego i lekovi su se pokazali manje efikasnim protiv omikron soja. Najnoviji podaci pokazuju da infekcija omikronom ne vodi stvaranju prirodnog imuniteta, što znači da se više puta možemo zaraziti.

NIJE BLIZU KRAJ PANDEMIJE 

 DA li je sad izvesnije kada bi pandemija mogla da se završi?

- Optimistički scenario bi mogao da bude da pandemija prelazi u endemiju, ali prerano je za takvu vrstu prognoza. Tek nas čeka jesen i zimska sezona u kojoj ćemo videti da li je usporavanje virusa nešto što može da se održi ili ćemo imati novi skok obolevanja. Najveći problem su mutacije. Što se više ljudi zaražava, virus dobija veću šansu da mutira i da se potencijalno pojavi u bržem i zaraznijem soju, koji će i lakše zaobilaziti imunitet stečen vakcinacijom ili prirodnim putem. Zato je bitno da se broj inficiranih drži na minimumu.