OSREDAK ČUVA BLAGA PRIRODE: Specijalni rezervat kod Kruševca jedan od najbogatijih močvarnih staništa

Spisak biljnih i životinjskih vrsta, koji bi trebalo da se zaštite upravo u rezervatu je podugačak. Podrazumeva čak 44 vrste. Tako je očuvana zajednica bele vrbe, bele topole, ugrožene, retke vrste žuti lokvanj, gavez, zova. U rezervatu cvrkuće 83 vrste ptica, što predstavlja čak 24 odsto ukupnog broja vrsta ptica u Srbiji, a među njima 60 su retke i zaštićene. Tu su i dva značajna staništa vodozemaca (zelena žaba, krastava žaba, zelena krastava žaba) i gmizavaca (barska kornjača, belouška, ribarica, smuk).

- Cilj je ne samo očuvanje rezervata, već i podizanje ekološke svesti kod dece, mladih, ali i starije populacije - o značaju prirode, biljnog i životinjskog sveta, eliminisanju negativnog uticaja ljudi i narušavanju biološke ravnoteže - napominje Snežana Radojković, direktorka JKP "Kruševac", koji će upravljati rezervatom sve do 2030. godine.

I osam vrsta sisara, svrstanih u kategoriju nacionalnog i međunarodnog statusa zaštite, živi u rezervatu (vidra, zec, divlja mačka, srna, lasica, ondatra, divlja svinja). Posla u rezervatu je dosta, ali već je, navode nadležni, dosta i učinjeno. Čak 5.000 kubika otpada uklonjeno je iz rezervata, pokošeno je više od tri hektara nepoželjnih biljnih vrsta, a u saradnji sa Ministarstvom ekologije, odakle je pristiglo terensko vozilo, radilo se na obeležavanju granica područja pod zaštitom, postavljanju edukativnih i informativnih tabli.

- Kruševac podržava sve aktivnosti u vezi sa zaštitom prirode i očuvanjem biološke raznovrsnosti, a posebno je značajna edukacija od najmlađih dana - kaže gradonačelnica Jasmina Palurović. - Da bi se zaštićeno područje Osredak na adekvatan način očuvalo i revitalizovalo, uključen je čitav tim stručnjaka. Planovi su da se nabave kućice i čamci za čuvare, izgradi vizitorski centar, osmatračnica za ptice.

Konkretnu korist od rezervata mogao bi da ima i seoski živalj, koji se na močvarnoj teritoriji teško može baviti poljoprivredom. Nemala su i kulturna dešavanja i tragovi vredne baštine nedaleko od rezervata (manifestacija Belovodska rozeta, 420 majdana peščara, Muzej klesarstva).

- Razvoj turizma biće usmeren na eko-turizam, izletnički i turizam posebnih interesa (posmatranje ptica, pešački maratoni, kampovanje, foto-safari) - navodi se u Planu upravljanja rezervatom Osredak 2021-2030.

I upravo u naznačenom, devetogodišnjem periodu, Kruševac i Vlada Srbije opredeliće značajna sredstva u razvoj jednog od svojih najmlađih rezervata: blizu 59 miliona dinara.

NEPRIJATELjI PRIRODE

SPECIJALNI rezervat Osredak ima i ugrožavajuće elemente, poput eksploatacije rečnih sedimenata, što je do sada posebno bilo izraženo na desnoj obali Zapadne Morave. Rad bagera i kretanje teških kamiona, odgovornih za negativne izduvne gasove i buku, zagađenje vode, otpaci iz klanica, građevinski materijal, nekontrolisan lov, samo su neki od "neprijatelja" zaštićenog područja.