ISTORIJSKI DODATAK - NADREALISTA, VOJNIK REVOLUCIJE I DIPLOMATA: Prilozi za bigrafiju Konstantina Koče Popovića
NEMA nikakve sumnje da je Koča Popović bio i ostao osobena ličnost našeg podneblja. U svemu je bio nešto drugačiji. I među nadrealistima se isticao svojom posebnošću. Njegove kolege smatraju da je bio nenadmašan i kao vojni komandant.
Od ukupno dvanaest ministara spoljnih poslova, bio je daleko najbolji i najcenjeniji u svetu. Nije nikakva fraza kada se kaže da je Koča išao kroz život „putem kojim se ređe ide“. Dobio je dobro osnovno obrazovanje u Švajcarskoj i solidno srednje u Drugoj muškoj gimnaziji u Beogradu.
Postavljeni temelj čekao je monumentalnu životnu građevinu, a ona od mladosti svog istrajnog neimara. Kao student pariske Sorbone iz imućne građanske porodice, napajao se znanjima i običajima francuskog građanskog društva i blagodetima svetske literature, u svemu daleko od isključivosti sovjetskog boljševizma i njegovih okrutnih običaja i ograničenja.
Kao da je njegovo opredeljenje za nadrealizam bilo prirodno, a težnja ka nemogućem sasvim normalna stvar. Otišao je dalje od nadrealizma i namerno se suočio sa surovošću realnog života. Otišao je u Španiju nimalo siguran da će se iz nje živ vratiti.
U Komunističku partiju je ušao znajući dobro da mu kao intelektualcu u njoj neće biti ni lako ni komotno. Pravi intelektualac misli svojom glavom, a KPJ, sazdana na uvezenim i prihvaćenim boljševičkim principima, načelima i pravilima, nije pogodno mesto za misleće, već za disciplinovane. Boljševizam ne podnosi oponente.
Narodnooslobodilačka borba je od Koče stvorila legendu, iako se on grozio te kvalifikacije i te kod nas olako izgovarane reči. Niti je kralj Aleksandar previše podnosio vojvodu Mišića, a ni Tito Koču. Vladari s mukom i tek koliko moraju podnose tvorce svojih pobeda.
Za sebe, u vreme kada je bio načelnik Generalštaba 1949, u anketnom listu, koji su popunjavali svi članovi KPJ, u rubrici zanimanje upisao je – publicista, misleći na predratno vreme, a možda i uopšte.
U vreme Kočinog rada u diplomatiji izgrađena je potpuno samostalna spoljna politika – politika nesvrstanosti. Problemi su nastajali kada se najuži partijski vrh povijao pod zahtevima SSSR-a i kada smo odstupali od nesvrstanog kursa, istovremeno želeći da zadržimo u njemu lidersku poziciju.
Enigmu zvanu Koča Popović rešavaće mnogi, dugo, i svako u svom vremenu. Srpska istorija neće moći da zaobiđu njegovu ličnost bez obzira na naš gotovo tradicionalni nemar kada su u pitanju ljudi koji mogu biti beleg jednoj epohi.
FOTOGRAFIJE: Stevan Kragujević, legat Koče Popovića i Lepe Perović, Arhiv Grada Beograda, Muzej Jugoslavije, Vikipedija, , Arhiv Jugoslavije, Fejsbuk, Muzej Beograda, Arhiv "Novosti" i "Borbe"