ČETVRTO ŠEST UŠLO U ANALE TREĆE GIMNAZIJE: Iz jednog odeljenja čak četvoro učenika primljeno na inostrane prestižne univerzitete

U kvotu od pet odsto odabranih od desetine hiljada prijavljenih iz celog sveta ušli su Vina Krišnaradž (Prinston), Mihajlo Stojković (Stenford), Stefan Ćulafić (Brisel) i Ognjen Radoman (Notingem). Od 28 učenika u odeljenju, 27 je odličnih, jedan vrlodobar i 16 vukovaca.

Ponosna razredna Biljana Tubić, profesorka istorije, ističe da je ovo odeljenje njen sertifikat da je ispravno to što radi. Ipak, otkriva nam da je u početku bilo malih problema i pritužbi kolega na njene đake. Odmah je reagovala i sazvala roditeljski sastanak. Saopštila je da, ako se ne budu ponašali po pravilima škole, biće "iseljeni" po odeljenjima. Roditelji su je podržali.

- Sve se tada promenilo, postali su odeljenje kome ne fali odgovornosti, intelekta, šarma i lepote - priča profesorka Tubić. - Oni su od početka školske godine imali samo 835 izostanaka, što je manje od najmanjeg broja koje ima odeljenje prve godine. Posmatram ih kao celokupnu ličnost. Izrasli su u odgovorne mlade ljude koji, pre svega, imaju svoj stav i to me raduje. Ako im nešto ne odgovara, oni kažu. Ne možete da očekujete da neko od njih izađe sa časa i zalupi vrata, da ne dolazi 10 časova i dođe i odgovara. Oni su tu uvek, razvili su odgovornost. Ako imaju odgovornost prema nastavi, školi, prema drugima sada sa 18 i 19 godina, biće i odgovorni studenti, partneri, roditelji, ćerke i sinovi. Odgovorni članovi društva.

Jedan od razloga sjajnog uspeha koji postižu đaci ove gimnazije je što su, kako su nam rekli, profesori uvek tu za njih. Da im pomognu, objasne, odgovore na pitanje, otklone dilemu. Složni su u oceni da imaju previše predmeta, od kojih su neki bespotrebni, s obzirom na njihova interesovanja za dalje školovanje.

- Ponekad nas je opterećivao veliki broj predmeta, ali većina nas se fokusirala na ono što nas interesuje, a to su uglavnom predmeti važni za prirodno-matematički smer - kaže Ana Milinković. - Razmišljala sam da li da školovanje nastavim negde u inostranstvu, već nekoliko godina pored engleskog i španskog, učim i nemački, ali za sada je moja odluka da ostanem u Beogradu. Pokušaću da upišem FON ili ETF, znam da su ti naši fakulteti cenjeni i u inostranstvu, a videćemo gde će me odvesti dalje akademsko školovanje.

Prema rečima razredne Tubić, za svoj rad je imala punu podršku roditelja. Nikad niko od njih nije došao da moli za ocenu, niti se bunio zbog loše ocene, izostanka, kritike. Čak su sugerisali da bude i stroža. To je, možda, i poruka za druge roditelje da njihova deca nisu uvek baš najbolja i da nisu za sve krivi profesori i škola. Jer sve, ipak, polazi iz kuće.

DRUGAČIJI SISTEM OBRAZOVANjA

- UPISAO sam Univerzitet u Notingemu, kompjuterske nauke - kaže Ognjen Radoman. - Ne snalazim se najbolje u našem obrazovnom sistemu, mislim da je u Engleskoj bolji, manji je stres, a više može da se nauči. Trebalo bi da postoje selektovani predmeti, da svako može da izabere ono što ga interesuje. Ko planira da upiše kompjuterske nauke, mislim da ga ne zanima biologija ili hemija. Bitna je opširnost obrazovanja, a gradivo koje nije striktno za smer koji neko želi da upiše trebalo bi sažeti.

Vina Krišnaradž je rođena u Americi, pa je odlučila da se tamo vrati. Upisala je Univerzitet Prinston, a želi da studira fiziku i astrofiziku.

- Nastaviću školovanje na Fakultetu za ekonomiju i biznis u Briselu, smer biznis, adminstracija i menadžment - navodi Stefan Ćulafić. - Kod nas je tome sličan jedino FON, ali smatram da nije dovoljno dobar iz te oblasti.

NAJTRAŽENIJA

TREĆA beogradska gimnazije je godinama najtraženija i mesta ima samo za najbolje. Tako je, prošle godine, na prirodno-matematičkom smeru, poslednji upisani učenik imao čak 94,78, što je najveći broj poena koji je bio potreban za upis u neku od gimnazija. Donja granica za društveno-jezički smer bila 91,15 bodova.