OD LAGARD, GRADONAČELNICA FRANCUSKOG DRANSIJA: Zločin iz Jasenovca spojio nas sa Srbima
NIKADA dovoljno ne poznajemo istoriju. Bitno je pronaći trenutke da se objasni i predstavi onima kojima nije dovoljno poznata. Učiniti da svako shvati da mir nikada nije do kraja ostvaren i da zločini uvek mogu da se ponove. Zato je izuzetno važno govoriti o tim strahotama. Svi u Francuskoj znaju za Aušvic ili Treblinku, ali gotovo niko za Jasenovac.
Od Lagard / Foto Opština Dransi
To u razgovoru za "Novosti" ističe Od Lagard, gradonačelnica Dransija, mesta u jugoistočnom pariskom predgrađu, koja je nedavno, na Dan pobede, u svojoj Gradskoj kući ugostila veliku izložbu i konferenciju o deci žrtvama ustaškog genocida.
- Organizovanje ovog događaja je bilo važno za nas koji smo angažovani u srpsko-francuskim odnosima kroz svakodnevicu u našem gradu. Strašna su i potresna svedočanstva tog masakra. Zdrav um ne može ni da zamisli šta se tamo sve događalo - ističe Lagardova.
* Najavili ste da će okupljanje postati tradicionalno?
- Želim to iz sveg srca. Zadovoljstvo mi je da svake godine u isto vreme komemoracijom obeležimo genocid počinjen u Jasenovcu. Od Lagard / Foto Opština Dransi
* I Dransi ima bolnu prošlost, ovde se nalazio najveći francuski sabirni centar za deportaciju ka Nemačkoj. Verovatno vam je srpska tragedija zbog toga još bliža?
- Naročito ima smisla da komemoracija o Jasenovcu bude organizovana baš u Dransiju. Naše mesto je veoma propatilo od strahota u Drugom svetskom ratu. Varvarstva su počinjena i na tlu naše opštine. I zbog toga smo mi danas suštinski angažovani ka miru. Uvek smo bili posvećeni humanosti, bratstvu, slaganju između naroda i zajednica.
* Mnogi Srbi žive u Dransiju. Kako je srpska dijaspora integrisana u vašem gradu?
- Fantastično se slažemo. Udruženje "Biseri" je vrlo aktivno. Činimo sve da pomognemo da, kroz njihov rad, naši građani upoznaju srpsku kulturu, običaje, folklor koji je fantastičan. Prisustvujem, naravno, njihovim okupljanjima.
* Kakva je svakodnevica Dransija u kome je pomešan veliki broj nacija iz celog sveta?
- Uvek smo radili na tome da zajednice neguju svoje korene i da se istovremeno otvaraju ka drugima. Okupljanje među sobom, u uskom krugu, predstavlja zatvaranje u samog sebe i odvajanje od drugih. Treba poznavati i negovati svoju prošlost, istoriju i tradiciju, jer bez toga nema budućnosti, ali ih i deliti sa drugima. I zato, kada italijansko udruženje u Dransiju organizuje neki događaj, uvek dođe i dosta Srba. Na srpsko okupljanje, dolaze Portugalci. I tako redom. Tako upoznajemo druge i bolje živimo zajedno, bez obzira na geografsko poreklo.
* Vi i vaš suprug, francuski poslanik Žan-Kristof Lagard, među onima ste koji veoma neguju francusko-srpsko prijateljstvo. Odakle dolazi ta ljubav?
- Upravo iz upoznavanja ljudi koji žive u Dransiju. Oni značajno doprinose svakodnevici našeg grada i na najbolji način predstavljaju svoju naciju u našem zajedničkom životu.
* Hoće li nas evropska budućnost još više spojiti? Vidite li Srbiju u EU?
- Na debati za evropske izbore, moj suprug se zdušno borio za budućnost Srbije u EU. To nije slučajno. Jer, vrlo dobro poznaje srpsku zajednicu iz Dransija. Naša Evropa je integrisala zemlje koje imaju mnogo manje zajedničkih tačaka sa Francuskom, nego što je to Srbija.
BRATIMLjENjE ZA TRAJNU LjUBAV
ODLUČILI smo da se pobratimo sa Svilajncem, mestom iz koga dolazi dosta naših sugrađana, da bismo na ovaj način trajno obeležili naše prijateljstvo, naglašava Od Lagard:
- Gradska administracija užurbano radi na tome, u saradnji s Ambasadom Srbije u Parizu. Očekujem da brzo realizujemo taj projekat. Vladika slavonski Jovan Ćulibrk, koji je preneo potresno svedočanstvo o koncentracionom logoru, pozvao me je da u septembru posetim Jasenovac i možda bi moj boravak mogao da bude prilika da i zvanično obeležimo bratimljenje.