SRBI ĆE NA SLOBODU KADA PROMENE TON: Predsednik Mehanizma u Hagu Karmell Ađijus ne pušta iz zatvora ni posle dve trećine odslužene kazne
NISAM ubeđen da se Pavković bavio kritikom zločina za koje je osuđen ili da je njegovo kajanje iskreno. Davao je više intervjua u 2019. i 2020. godini tokom kojih je osporio krivičnu odgovornost, tvrdio da je nepravedno osuđen, vređao Albance i veličao Vojsku Jugoslavije... Ton intervjua je zabrinjavajući. Priznajem da su finske zatvorske vlasti procenile Pavkovićevo ponašanje u zatvoru pozitivnim.
Karmel Ađijus / Foto EPA
Ovim rečima predsednik Mehanizma za krivične sankcije u Hagu Karmel Ađijus odbio je pre dva dana zahtev generala Nebojše Pavkovića da bude pušten na uslovnu slobodu, a na osnovu odležane dve trećine ukupne kazne na 22 godine (ovaj uslov za mogućnost izlaska iz zatvora stekao je još 28. avgusta 2020. godine).
Tako se još jedan srpski osuđenik zaglavio u Ađijusovom situ, u koje je čak uveo i "verbalni delikt" kao razlog nepuštanja na slobodu, pa kroz njega retko ko može da se provuče u poslednje vreme.
Na tasu ne mogu da prevagnu ni dobro vladanje tokom robije, ni loše zdrastveno stanje velikog broja osuđenika, pa čak ni to što ih države u kojima služe kaznu "izbace" iz zatvora i vrate u Sheveningen, jer po njihovom zakonodavstvu zatvorenik ne može biti toliko iza rešetaka. Tako je Danska "otkazala" gostoprimstvo bivšem šefu Kriznog štaba Autonomne oblasti Krajina Radoslavu Brđaninu, uz obrazloženje da po zakonu ove zemlje ne može da bude u zatvoru više od 20 godina. On sada u Sheveningenu čeka da li će mu biti odobreno da izađe na slobodu, jer je odslužio dve trećine kazne (osuđen na 30, a u zatvoru je duže od 22 godine). Jedna molba mu je već odbijena, kao i Vlastimiru Đorđeviću, bivšem načelniku Resora javne bezbednosti i Radivoju Miletiću, generalu Vojske RS. I generalu Radislavu Krstiću dve trećine kazne od 35 godina su istekle u martu ove godine, pa se čeka raslet.
Advokat Toma Fila koji je često bio u sudnici u Hagu kaže za "Novosti" da Ađijus traži da se svako od njih pokaje na njemu adekvatan način.
- Da kažu da se kaju, da su krivi za sve. A podsećam da su se u sudnici svi oni branili da nisu krivi. I sada pošto su izdržali kaznu treba da idu i da viču da su krivi, da daju intervjue u kojima to govore - objašnjava Fila. - Ovakvim ponašanjem on pokušava da da legitimitet Hagu.
Sa druge strane, Fila smatra da je nepuštanje zatvorenika na slobodu možda i osveta za to što naša zemlja ne želi da izruči radikale Vjericu Radetu i Petra Jojića, koje Hag traži za nepoštovanje suda. Inače, prema Zakonu o saradnji sa Hagom, naša zemlja je u obavezi da isporučuje samo optužene za ratne zločine, ne i za druga dela.
Advokat Novak Lukić je u više navrata isticao da je Ađijus vrlo rigidan kada je reč o zahtevima za puštanje na privremenu slobodu, a nije vezan ni rokovima, pa može da odluči bilo kog dana ili za godinu.
Inače, trenutno srpski državljani koji su osuđeni u Hagu služe kazne u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Poljskoj, Francuskoj, Estoniji, Italiji, Norveškoj...
UOBIČAJENA PRAKSA U SVETU
DOK je na čelu Tribunala u Hagu bio Teodor Meron, uglavnom se primenjivala praksa da se izlazi na slobodu posle dve trećine kazne.
- Sud kada izrekne kaznu od 30 godina, zna se da je to 20 u zatvoru. Kada se u svetu izrekne doživotna, to znači da je 26 godina u pritvoru. Računa se da je doživotna kao 40 godina i ovi zatvorenici posle 26 mogu da traže da idu na slobodu - objašnjava Fila.
I BRISEL MERI IZJAVE
ZANIMLjIVO je i da ton o Hagu mere i birokrate u Briselu. U poslednjem izveštaju Evropske komisije o vladavini prava političarima se spočitava da daju javni prostor haškim osuđenicima da iznose svoje stavove u kojima kritikuju sud. Ovakvo "ponašanje", kako su naveli, može da nas uspori na putu ka EU.