ISTORIJSKI DODATAK - PISCI OZNAČENI KAO ŠOVINISTI: Prikovani na stub srama zbog brige o Srbima izvan Srbije
NACIONALNO pitanje je bilo jedan od problema za koje Jugoslavija nije pronašla rešenje za sve vreme svog postojanja. U pojedinim periodima su međunacionalni sporovi, posebno u sprezi sa nepovoljnim međunarodnim okolnostima, bili velika pretnja za državu.
Arhiva
Jezičko pitanje će se pokazati kao jedan od okidača za međunacionalne sporove. Doduše, samo jedan u moru drugih.
Pitanje jezika kojim govore Srbi i Hrvati kulminaciju je doživelo 1967. kada je 18 najznačajnijih hrvtaskih kulturnih i naučnih ustanova usvojilo „Deklaraciju o nazivu i položaju hrvatskog književnog jezika“.
Usledio odgovor sa srpske strane „Predlogom za razmišljanje“ koji je potpisala grupa pisaca i koji nikad i negde nije zvanično usvojen. Ta činjenica nije uticala na vrh Saveza komunista Srbije, da po principu simetrije povlačenjem znaka jednakosti između dva dokumenta, koja je označila za nacionalističku diverziju.
NEKE od sastavljača i potpisnika „Predloga” jugoslovenske i srpske vlasti i tajna policija označili su i pre sastavljanja i potpisivanja tog teksta kao srpske nacionaliste i šoviniste.
U komunističkoj Jugoslaviji, u kojoj je nad srpskim narodom visila hipoteka velikosrpskog nacionalizma, hegemonizma i šovinizma, ta optužba je optuženog odmah svrstavala u red državnih neprijatelja.
Jezički sukob je etiketu nacionalizma i šovinizma samo još jače zalepio za imena autora „Predloga”. Ostali su trajno označeni kao nacionalisti (sa negativnim prizvukom) i šovinisti. Iz ugla vlasti oni su bili grupa koja je i posle „Predloga” ostala kompaktna i „prisutna u svakoj šovinističkoj akciji”.
Zahtev da se zaštite prava Srba u Hrvatskoj, ako se usvoje zahtevi iz „Deklaracije”, vlast je prevela na svoj jezik kao parolu „Prihvatamo odvajanje - tražimo jednaka prava za Srbe”, što je vodilo optužbi za „srbovanje i nacionalističke spekulacije”. i protiv te grupe intelektualaca preduzete su „drastične mere, udaljeni su iz javnog života, degradirani u svom poslu”.
Postali su predmet stalnog praćenja i „obrade” srpske policije. Evidentiran je svaki njihov korak, analizirana aktivnost, prikupljani podaci o svim susretima, prisluškivani razgovori...
FOTOGRAFIJE: Stevan Kragujević, Muzej Jugoslavije, Arhiv Jugoslavije, Vikipedija, Fejsbuk, Muzej Beograda, Arhiv "Novosti" i "Borbe"