PROCENA RIZIKA VEĆ U PRVOM TROMESEČJU: Farmaceuti i lekari istražuju kako dobar holesterol utiče na trudnoću

Mladi istraživači sa Katedre za medicinsku biohemiju Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Klinike "Narodni front", okupljeni oko projekta HI-MOM, koji finansira Fond za nauku Srbije, ispitaće promene strukture i funkcije kompleksnog i još uvek zagonetnog lipoproteina visoke gustine (HDL), koje se dešavaju u trudnoći. Takođe, nastojaće da utvrde povezanost ovih promena i različitih ishoda trudnoće, ali i potencijalnu vezu sa dugoročnim zdravstvenim statusom majke i deteta.

U razgovoru za "Novosti" dr sc. Aleksandra Stefanović, rukovodilac projekta i vanredni profesor Farmaceutskog fakulteta, otkriva da je glavni cilj ispitivanje uloge HDL čestica u trudnoći, odnosno izdvajanje njihovih konstituenata, koji bi bili potencijalni biomarkeri u proceni rizika za razvoj komplikacija u trudnoći i eventualno ciljna mesta za buduću terapiju.

- Znamo da promene nivoa lipida u toku trudnoće veoma podsećaju na one koje prate razvoj ateroskleroze, a da je jedina razlika u tome što se kod trudnica povećava nivo HDL-holesterola, kao zaštitne komponente - objašnjava profesorka Stefanović. - Upravo se izostajanje porasta koncentracije HDL-holesterola povezuje sa rizikom za razvoj komplikacija. Međutim, HDL je mnogo više od samog holesterola. To je izuzetno složena čestica koja ima mnogobrojne uloge u našem organizmu, a koje još nisu u potpunosti razjašnjene.

Ona navodi da će u okviru projekta biti urađena sveobuhvatna analiza promena strukture i funkcionalnih svojstava HDL čestica, u toku trudnoće sa i bez komplikacija, ali i njihova moguća povezanost sa kratkoročnim i dugoročnim ishodima trudnoće.

- U prvoj fazi ispitaće se obrasci promena strukture i funkcije HDL čestica koje se dešavaju tokom normalne i trudnoće sa razvojem komplikacija - kaže naša sagovornica. - Izdvojiće se one komponente HDL čestica čije su promene karakteristične upravo za trudnoću sa komplikacijama. Zatim ćemo ispitati odnos izdvojenih elemenata prema tradicionalnim faktorima rizika za razvoj komplikacija u trudnoći, kao što su starost trudnice, gojaznost, prethodna komplikovana trudnoća, hipertenzija ili dijabetes.

Profesorka Stefanović, navodi da je konačni cilj prve faze projekta formiranje dijagnostičkih panela koji će sadržati izdvojene elemente HDL-oma, zajedno sa tradicionalnim faktorima rizika, a na osnovu kojih se može već u prvom trimestru proceniti koliki je rizik za razvoj komplikacija trudnoće, što bi u perspektivi kliničarima dalo šansu da ranije prepoznaju i tretiraju rizične trudnoće.

- U drugoj fazi je planirano da se tačnost i primenjivost formiranih dijagnostičkih modela proveri na novoj grupi trudnica koje ćemo pratiti od prvog trimestra do porođaja - kaže dr Stefanović. - Takođe, ispitaćemo i uticaj promena u okviru HDL-oma na ishod trudnoće - tip porođaja, težinu, dužinu i obim glave deteta, kao i Apgar skor. Poseban aspekt projekta čini ispitivanje faktora koji dovode do promena u regulaciji metabolizma HDL čestica tokom komplikovane trudnoće, a koje bi mogle da utiču na dugoročni kardiometabolički status majke i deteta.

Naša sagovornica navodi da su istraživanja HDL čestica u različitim patološkim stanjima, pokazala da one imaju antiaterogenu, antioksidativnu i antiinflamatornu ulogu, pa se očekuje da će kod trudnica koje razviju neku od komplikacija biti promenjena struktura, a time i funkcija HDL čestica u odnosu na one čija je trudnoća prošla bez komplikacija.

MOGUĆNOST KOMPLIKACIJA

- OČEKUJEMO da će neki od ispitivanih parametara, koji se pokaže različitim u prvom trimestru pokazati značajnu povezanost sa demografskim i kliničkim parametrima koji se trenutno koriste za procenu rizika za razvoj komplikacija u trudnoći - navodi dr Stefanović. - Tako ćemo biti u mogućnosti da kreiramo algoritam koji bi se koristio u ranoj evaluaciji rizika za razvoj komplikacija u trudnoći.

Fond za nauku je odobrio 276.000 eura za realizaciju projekta.