MAPE SRBIJE KROZ VEKOVE: Na izložbi u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Marković" u beogradu, do sada neviđeni prikazi Balkana

Povod za ovu izložbu je promocija kapitalne knjige "Zbirka mapa, veduta i dokumenata - Srbija, Crna Gora i Dalmacija kroz vekove", kao i skup na kom će naši ugledni naučnici i kolekcionari govoriti o kartografiji i kartofiliji.

- Biće predstavljeno 112 mapa i 39 veduta, nastalih od 16. do početka 20. veka. Iz kolekcija Univerzitetske biblioteke i Instituta za javnu politiku odabrali smo mape Balkanskog poluostrva sa posebnim osvrtom na centralnu Srbiju, Vojvodinu, Hercegovinu, Slavoniju, Boku i istočnu obalu Jadrana - kaže dr Vladimir Abramović, urednik knjige i jedan od autora izložbe.

Jednu od najdetaljnijih i najvažnijih mapa Kraljevine Srbije uradio je Đakomo Kanteli de Vinjola u bakrorezu, daleke 1689.

- Ovo je jedna od prvih sačuvanih mapa koja Srbiju naslovljava kao kraljevinu, što se smatra prekretnicom u njenom kartografskom predstavljanju. Na mapi je prikazana Kraljevina Srbija ili Raška, kako je još bila poznata, a detaljno su ilustrovane reke, planine i naseljena mesta - objašnjava Abramović.

Osim nje, među najvrednijim mapama je karta Mitropolstva crnogorskog, koju je 1838. u čelikorezu izradio mađarski grof Fedor fon Karačaj, umetnik i kartograf. Karačaj je bio prijatelj Petra Drugog Petrovića Njegoša i svoja istraživanja sproveo je po njegovom zahtevu. Na karti su prikazane teritorije od Dubrovnika do Skadra, a posebna je po tome što je to prva mapa Crne Gore naslovljena ćirilicom. Imena nekih regija navedena su na osmanskom turskom, a pored mape nalazi se statistička tabela na kojoj je zabeležen broj stanovnika koji su u to vreme živeli u osam pokrajina Crne Gore.

- Neke mape odlikuje izvanredno umeće tadašnjih majstora, gravera, i njihova je vrednost prvenstveno umetnička. Na izložbi će biti i prelepa dvolisna mapa Evrope iz 17. veka, koja prikazuje celokupni tok Dunava. Na mapi se nalaze i dva velika, veoma vešto oslikana alegorijska kartuša. Naslov mape u gornjem desnom uglu krase crteži rimskog cara i osmanskog sultana. Ovaj kartuš oslikava dugu i mračnu borbu ove dve sile za prevlast na Balkanskom poluostrvu. Drugi kartuš prikazuje neke od reka i pritoka Dunava u obliku mladića i starca koji sipaju vodu u reku - kaže Abramović.

Pojedine karte stvarane su tokom ili neposredno posle ratova, a u čast velikih vladara i vojskovođa. Jednu je uradio Mateus Zojter u prvoj polovini 18. veka. Ona prikazuje plan Beograda, dok je u donjem delu ilustrovan pogled na Kalemegdan i zidine grada iz Zemuna. Kartuši na nemačkom i latinskom jeziku svedoče da je mapa nastala u vreme dok je grad bio pod Habzburškom monarhijom, pre potpisivanja Beogradskog mira 1739, kada su zavladale Osmanlije. Na izložbi će biti prikazana i divna mapa Bokokotorskog zaliva, koju je izradio jedan od najvećih italijanskih i evropskih kartografa Vinčenco Korneli, prepuna neverovatnih dekoracija i detalja. Po lepoti se izdvaja i izuzetno retka veduta opsade Herceg Novog 1687. godine.

GRAVURA VOŽDA

NA izložbi će biti predstavljena i gravura na kojoj je prikazan Karađorđe Petrović. Gravura za srpskog vožda rađena je od 1812. do 1813. godine i smatra se veoma dragocenom.

DRVENE, BAKARNE, ČELIČNE

IAKO je graverstvo sve do 18. veka bilo porodično zanimanje, izrada karata se smatrala svojevrsnom umetnošću. Sve do 17. veka mape su rađene u drvetu, kada se prešlo na bakrorez, a u 19. veku je bio popularan čelikorez - kaže Abramović.