MAJSKE POLJANE SU BANIJSKI MAKONDO: Muharem Bazdulj o ličnostima iz malog mesta u Baniji koje je zadužilo našu nauku
NASLOVOM kojim je za peti deo serijala „Arheologija Atlantide" potenciran toponim kako bi se u njegove okvire postavile ličnosti koje su zadužile našu nauku i umetnost, Muharem Bazdulj ukazuje na specifičan prostor, čiji broj stanovnika nikad nije premašio 1.500.
Foto: Milica Stojanac
Ističući da pridev u naslovu nema veze s mesecom, već se odnosi na reku koja se uliva u Glinu, Bazdulj objašnjava i drugi deo sintagme, navodeći kako je izabrao Markesov toponim kao metaforu nesvakidašnjeg, kako bi uputio na izuzetnost banijskog prostora.
Jedan od prvih srpskih vajara – Simeon Roksandić, rođen je upravo u kovačkoj porodici u Majskim Poljanama. Njegova su dela velikim delom nestala u turbulentnim vremenima, ali svojevrsni ribarski diptih i dalje povezuje Beograd i Zagreb.
Dve značajne figure avangardnog pravca zenitizam, Ljubomir i Branislav Micić (Branko Ve Poljanski), nisu rođeni u Majskim Poljanama, ali ih je za ovaj prostor vezalo porodično poreklo, te je i mlađi brat Micić svoje umetničko ime skovao prema mestu svog detinjstva.
Poljanski je, kako Bazdulj navodi, i preteča onoga što danas nazivamo performerom, o čemu svedoči njegov nastup na Terazijama 1927. kada je sve svoje knjige besplatno podelio prolaznicima, čime je označio kraj svoje književne karijere. Tridesetih godina, kada se Poljanski preselio u Pariz, stanovnici Majskih Poljana bili su ponosni na još dva svoja sugrađanina. Letica je bio ministar finansija u Stojadinovićevoj vladi, a Đuro Kurepa jedno od najvažnijih imena na globalnom planu kada je u pitanju matematika.
Po njemu je nazvana i hipoteza koja je uspešno dokazana 17 godina posle Kurepine tragične smrti, kada je podlegao povredama nakon razbojništva grupe nasilnika koji su želeli da mu otmu penziju. Bazdulj navodi da su se Majske Poljane nekoliko puta dizale iz pepela, nakon što su stradale zbog ratnih sukoba i proterivanja stanovništva, kao što se desilo tokom Drugog svetskog rata i „Oluje", ali da su male šanse da će selo (koje po poslednjem popisu ima 196 stanovnika) ponovo biti živo.
Međutim, kako i sam naslov serijala zaziva mitski prostor koji se smatrao značajnom silom, o Majskim Poljanama i ljudima koji su učestvovali u oblikovanju sveta kakav danas poznajemo, važno je govoriti.
Kompletno predavanje Muharema Bazdulja „Majske poljane :Banijski Makondo“ može se pogledati na Jutjub kanalu kulturnog centra Novog Sada.