OVO JE ISTINA O DEŠAVANJIMA NA KRALJEVSKOM DVORU: Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević ekskluzivno za "Novosti"

Dodatnu zabunu unelo je to što nedavnoj "abdikaciji" u Sevilji nije prisustvovao prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, otac prinčeva i prvi u redu za presto. Cela dva dana kasnio je njegov komentar, što je izazvalo još veću znatiželju javnosti. Čak se i spekulisalo da je seme razdora u porodicu unela "zla maćeha", princeza Katarina.

Prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, u ekskluzivnom razgovoru za "Novosti", ističe da "svako ko hrani medije lažima i izvrće istinu, uključujući i njegovu porodicu, treba da se duboko stidi".

- Siguran sam da ćete se setiti da je bilo sličnih, zlonamernih izjava i spekulacija, kada smo i prethodni put, pre nekoliko godina, razgovarali - kaže, za naš list, starešina Doma Karađorđević i otac prinčeva Petra, Filipa i Aleksandra.

- To nije nešto što pristojan čovek sebi sme da dozvoli. Iznošenje privatnih stvari i laži ne doprinose jedinstvu porodice. Naprotiv, stvaraju razdor. Svaki ispravan čovek bi se postideo takvih dela, zato oni koji se kriju iza reči "izvor poznat redakciji", neće proći bez posledica. Neću tolerisati da se porodične stvari izvrću ruglu i da se prave podele unutar porodice.

Ima li nesuglasica, kako se piše, između vaših sinova i supruge, princeze Katarine?

- Ne želim da razgovaram o njihovom odnosu, kao što ne želim da govorim o odnosu svojih sinova sa majkom, princezom Marijom de Glorijom. Katarina je svakodnevno brinula o njima, vodila ih u vrtić dok smo živeli u Londonu, pomagala mi u njihovom vaspitanju.

Išli smo na izlete. Brinula je o njima dok su odrastali, išli u školu, studirali. Na tome sam joj beskrajno zahvalan. Dečaci su praznike provodili sa svojom majkom. Princeza Marija de Glorija je povremeno boravila u našem domu u Londonu. Dve godine smo bili njeni gosti u Sevilji, a ona i njen suprug su bili naši u Kraljevskom dvoru. Bilo nam je važno da dečaci vide da među nama nema sukoba, da smo porodica uprkos razvodu.

S obzirom na tako dobre odnose, zbunjuje činjenica da princ Filip i njegova porodica ne žive sa vama u dvorskom kompleksu na Dedinju?

- Želim da moji sinovi budu sa nama. Utabao sam im put da dođu. Povratak u Srbiju je bio moj dugo snivani san. Ne samo moj, već svih nas. Moja supruga i ja smo ih decenijama molili da budu ovde. Katarina je upoznala Danicu i Filipa. Organizovali smo njihovu svadbu. Nije istina da za njih nema mesta u Kraljevskom dvoru. To su besmislene laži.

Kažete da su u vašoj porodici dobri odnosi, ali vas je iznenadila vest da je Petar "abdicirao" u korist brata?

- Petar me je pozvao iz Sevilje i obavestio da namerava da se drži svoje želje da više ne bude princ naslednik. Odavno znam za tu njegovu nameru. Pitao sam ga da li je siguran u svoju odluku. Filip mi je javio da je u Sevilji. Pitao sam ga da li je u Španiji sa suprugom i Stefanom, odgovorio mi je da je samo sa majkom i Petrom. Nije mi spomenuo ceremoniju, niti da će tamo biti iko iz Beograda. Nisam ni znao šta se dešava, sve dok nisam dobio Petrov mejl sa dokumentima. Na jednom listu je bila njegova ostavka, a na drugom mnogo potpisa. Sve se odigralo iza mojih leđa, nisam znao ništa o tome. Kao starešinu Kraljevskog doma, trebalo je da me konsultuju.

Podržavate li odluku sinova?

- Znam da Petru nije bilo lako da donese ovu odluku, ali poštujem njegove želje i želim mu svu sreću, uspeh i napredak. Kao svaki otac želim svom sinu sve najbolje. Nemam primedbu na Petrov dokument o ostavci, ali imam zamerke koje se tiču ceremonije.

Patrijarh nije bio prisutan, a Krunski savet nije konsultovan. Osim toga, ovaj događaj se odigrao u inostranstvu, daleko od Srbije. Odustajanje od nasledničkih prava treba da bude urađeno na ispravan način, u skladu sa našom tradicijom i Porodičnim pravilnikom kraljevske porodice. Dinastija Karađorđević je proistekla iz svog naroda. Znamo koliko su tradicija i običaji značajni za Srbe, zato kraljevska porodica mora da ih poštuje.

Pored narodnih običaja imamo i pravila koje moramo da sledimo i poštujemo. Ako smo ponosni na zaostavštinu kraljeva Petra Prvog, Aleksandra Prvog i Petra Drugog, moramo da poštujemo pravila koja su uspostavili.

Zašto vam je najviše zasmetalo to što se "abdikacija" dogodila daleko od domovine?

- Moji sinovi i ja živeli smo u neželjenom izgnanstvu, daleko od naše otadžbine. Tužna je sudbina svih članova naše porodice. Svi smo morali da živimo daleko od našeg naroda i naše Srbije. Sećanja na izgnanstvo su sveža i bolna. Posle toliko vremena provedenog u egzilu, nije bilo potrebe da se ovako važan čin izvodi daleko od Srbije. Reagovao sam, jer je ovaj događaj značajan za našu zemlju i naš narod.

Da li ste razmišljali da i sami podstaknete ideju o Filipu kao budućem kralju, ako bi to dovelo do referenduma o vraćanju monarhije?

- Stavove o ponovnom uspostavljanju ustavne parlamentarne monarhije u Srbiji izneo sam odavno. Nisam ih promenio. Ustavnu parlamentarnu monarhiju smatram dobrim oblikom državnog uređenja, koji bi samo koristio našem narodu i otadžbini. Ona je deo tradicije naše zemlje i nasleđa moje porodice, ali je moguća samo ako je podržava narod Srbije. O ovoj temi mora da se razgovara, da se čuju argumentovani stavovi obe strane, onih koji su za i onih koji su protiv obnove monarhije. Ovaj sistem se pokazao kao veoma dobar i efikasan u mnogim zemljama. U modernim ustavnim monarhijama Norveškoj, Švedskoj, Velikoj Britaniji, Španiji, Luksemburgu, Japanu, Kanadi, Australiji, Novom Zelandu nivo demokratije, ljudskih prava i sloboda, socijalne pravde je visok. Zajedno sa jedinstvom, stabilnošću i kontinuitetom koje donosi monarhija, Srbiji bi doneli prosperitet.

Najnoviji događaji u vašoj porodici ponovo su aktuelizovali priču o održavanju dvorskog kompleksa, da se za to troše milioni državnog novca...

- Kritikuju me zbog novca iz budžeta za građevine koje su u vlasništvu države, iako se u odnosu na druge institucije izdvaja mali iznos. Država, pritom, dobija najveći deo prihoda od turizma. Ne koristim ta sredstva za lične troškove, a dom koji je moja porodica platila pre mnogo godina još uvek nam nije vraćen! Ovo je veliko imanje, sa dva stara dvora i pomoćnim zgradama, koje zahteva mnogo rada i brige. I kao što ste pisali u svojim prethodnim tekstovima, pre nego što su budžetska sredstva bila odobrena i počela da pristižu, što se dogodilo tek nekoliko godina nakon našeg povratka u Srbiju, moja supruga princeza Katarina i ja smo prodali svoju privatnu imovinu u inostranstvu i uložili nekoliko miliona evra da spasemo Dvor od propadanja. Pitam se, koliko domova treba da mi bude oduzeto?

O SVEMU SE DOGOVARAMO

- MOJA supruga je brižna osoba - kaže prestolonaslednik Karađorđević.

- Ona je svojim humanitarnim radom spasla mnogo ljudi. Više od 35 godina smo u braku i svakako bi bilo primećeno da imamo problema. O svemu se dogovaramo. Nije nam uvek bilo lako. Odrekli smo se svega kako bismo došli u Srbiju. Pomogli smo, pomažemo i činićemo to i ubuduće.

ZA KOMUNISTE DRŽAVNI NEPRIJATELj

- U VREME kraljevine, zemlja na kojoj se nalazi kraljevski kompleks je kupljena, a dvorovi su izgrađeni i održavani privatnim sredstvima mog dede kralja Aleksandra Prvog i oca kralja Petra Drugog - kaže Karađorđević.

- Nedemokratski režim komunističke diktature koji je vladao Jugoslavijom posle Drugog svetskog rata ga je protivzakonito konfiskovao 1947. godine, zajedno sa svom ostalom privatnom imovinom moje porodice. Taj diktatorski režim istim činom oduzeo je i moje državljanstvo, proglašavajući me državnim neprijateljem u trenutku kada nisam imao ni pune dve godine. Kada smo 2001. dobili pravo da živimo u našoj porodičnoj kući (zvuči apsurdno, pravo da živite u sopstvenom domu), donet je Zakon o ukidanju ukaza o oduzimanju državljanstva i imovine porodici Karađorđević, ali samo u delu koji se tiče državljanstva. U članu 2. ovog zakona propisano je da će uslovi za povraćaj konfiskovane imovine biti uređeni posebnim zakonom. To još čekamo. Da jednostavno kažem - moj dom još nije vraćen.