SAD NAM PRETI I EPIDEMIJA MALIH BOGINJA: Tokom pandemije kovida drastično smanjen obuhvat najmlađih obaveznom imunizacijom

U više od 30 zemalja, kako pokazuju podaci Unicefa, došlo je do diskontinuiteta u sprovođenju kampanja redovne vakcinacije. I u Srbiji je, iako one u protekle dve godine nisu prekidane, smanjen obuhvat dece obaveznim vakcinama.

Doktor Jelena Zajeganović, specijalista za zdravlje i rani razvoj u Unicefu Srbija, kaže da je u našoj zemlji tokom 2020. i 2021. godine, obuhvat dece rutinskom vakcinacijom, kao i u mnogim delovima sveta, i regiona, pao ispod optimalnih 95 odsto. To se ne odnosi jedino na vakcinu protiv tuberkuloze koja se dobija u porodilištu. Najniža stopa ostvarena je sa MMR vakcinom (protiv malih boginja, zaušaka i rubele), posebno prvom dozom koja se daje između 12. i 15. meseca života.

- Ovako nizak obuhvat predstavlja ozbiljnu pretnju za pojavu epidemije malih boginja - upozorava dr Zajeganović.

I pre pandemije kovida 19 najmanje je primana upravo ova vakcina, ali je obuhvat dodatno opao u poslednje dve godine, i sad smo opet došli na nivo kao pre epidemije od oktobra 2017. do juna 2019. godine, kada je od malih boginja obolelo 5.798 osoba, a od komplikacija preminulo čak njih 15, među kojima četvoro dece mlađe od četiri godine!

- Smanjen obuhvat automatski slabi bedem kojim se populacija štiti od zaraznih bolesti, i otvara vrata za ulaz i lako širenje virusa i bakterija koji još nisu iskorenjeni i cirkulišu u nekim zemljama sveta - kaže dr Zajeganović. - I u Srbiji, i u celom našem regionu, najveći je rizik od povratka epidemije malih boginja.

Zbog prekida kampanja redovne vakcinacije, koje su imale za cilj imunizaciju 133 miliona osoba, čak 42 miliona dece u 30 zemalja je propustilo vakcinaciju protiv malih boginja u prethodne dve godine. Podaci Unicefa i Svetske zdravstvene organizacije (SZO) već pokazuju kakve su posledice - u prva dva meseca 2021. zabeleženo je 17.338 novih slučajeva malih boginja u svetu, a za isto vreme godinu ranije - 9.665. Kako je virus malih boginja veoma zarazan i od 10 osoba koje sa njim dođu u kontakt, devet će biti inficirano, svako smanjenje obuhvata imunizacijom, upozoravaju stručnjaci, uzrokovaće njegovo lako širenje.

Iako je rizik najveći od malih boginja, ne mogu se zanemariti ni druge zarazne bolesti, protiv kojih je, takođe, smanjen obuhvat vakcinacijom.

- Imajući u vidu da je u Ukrajini od septembra 2021. prisutna epidemija virusa poliomijelitisa, postojeća eskalacija konflikata i smanjenje obuhvata vakcinacijom u okolnim zemljama predstavlja dodatni rizik za međunarodno prenošenje - kaže dr Zajeganović. - Sve ove bolesti i kod dece i kod odraslih mogu uzrokovati ozbiljne komplikacije i smrtne ishode.

U svetu, trenutno, 220 godina posle prve napravljene vakcine, postoje bezbedne i efikasne zaštite ove vrste za više od 25 bolesti. Tokom poslednje dve decenije, vakcinisano je više od 1,1 milijarde dece, čime je spaseno više od tri miliona života godišnje, a stopa smrtnosti dece smanjena za polovinu. I pored toga, ojačali su antivakserski pokreti, pa je, i po oceni dr Jelene Zajeganović, stručnjacima sada sve teže da se suprotstavljaju dezinformacijama antivaksera.

- Sva istraživanja pokazuju da roditelji najviše poverenja imaju u pedijatre, ali sa obiljem nepouzdanih informacija na društvenim mrežama koje potkrepljuju antivakserski pokreti, zadatak potvrđivanja "prave istine" postaje sve teži i za pedijatre i druge lekare. Činjenica je da je deo zdravstvenih radnika, pa i pedijatara, posustao u borbi za istinu najpre zato što njihove kolege koje nisu bile dosledne, ili su pak relativizovali istinu o potrebi za vakcinacijom, i dalje ne podležu nikakvim sankcijama sistema, a značajno ugrožavaju bezbednost i pojedinca i cele zajednice.

CRNA STATISTIKA

OPAKE zaraze, iako proređene vakcinacijom, još nose veliki rizik. Doktorka Zajeganović navodi primere: jedan od 15 obolelih od difterije, jedan od 500 obolelih od velikog kašlja i jedan od 1.000 obolelih od malih boginja će preminuti, dok će jedan od 100 obolelih od poliomijelitisa ostati paralizovan. Zahvaljujući vakcinaciji u prethodnim decenijama, ove bolesti nam nisu pred očima, ali ne smemo ih zaboraviti - upozorava dr Zajeganović.

DODATNI TERMINI ZA PELCOVANjE

TOKOM Svetske nedelje imunizacije, obeležene poslednje sedmice aprila, intenzivirani su apeli da se pojačaju kampanje redovne vakcinacije.

- Sada bi za mnoge roditelje koji su propustili da vakcinišu decu bilo dovoljno da domovi zdravlja upute pozive i objašnjenje kako da to naknadno učine, ali u brojnim slučajevima nužan je i dodatni angažman zdravstvenog sistema i cele zajednice. To bi uz direktne kontakte ili patronažne posete, iziskivalo i otvaranje dovoljnog broja termina za vakcinaciju u vreme kada su roditelji slobodni - kaže dr Jelena Zajeganović.