MISTERIOZNI HEPATITIS PRED VRATIMA SRBIJE: Postoji bojazan da se bolest jetre kod dece pojavila i u našoj zemlji, zvanične potvrde još nema

Zaraza "vreba" decu i dosad je SZO prijavljeno ukupno 228 verovatnih i 50 slučajeva koji su još "pod istragom".

Zvanične potvrde iz Instituta o pojavi hepatitisa nepoznatog porekla nema, a u Ministarstvu zdravlja "Novostima" je u sredu rečeno da ni njima, niti Klinici za infektivne i tropske bolesti UKCS, nije prijavljen slučaj misterioznog hepatitisa.

Prateći mapu širenja dosad nepoznate zaraze, sa najviše prijavljenih slučajeva u Evropi, ne bi bilo neobično da se on javi i u Srbiji. Infektolozi kažu da, ipak, nema razloga za paniku, ali ima za oprez i pojačanu higijenu.

Među zemljama u kojima su potvrđeni neobični slučajevi bolesti jetre, koji su, prema izveštajima iz sveta, kod 10 odsto obolelih dovodili do potebe za transplantacijom, nama je najbliža Rumunija. Ali, još se ne zna ni uzrok, niti put prenosa bolesti koja je prvo registrovana u Velikoj Britaniji, sa više od 114 prijavljenih slučajeva.

Eksperti SZO prve preciznije informacije očekuju za nepun mesec dana, koliko će još biti potrebno da se završi sekvencioniranje virusa izolovanog među obolelima i utvrdi šta se zaista dešava. SZO je saopštila da je od posledica misterioznog hepatitisa dosad preminuo bar jedan oboleli.

Iako su početne ocene bile da se ne širi brzo, "nova bolest" je za nedelju dana potvrđena bar u još četiri zemlje, sa gotovo još 100 (na početnih 170) što "verovatnih", što slučajeva "pod istragom". Osim u Velikoj Britaniji, prijavljena je u Španiji, Izraelu, Danskoj, Irskoj, Holandiji, Italiji, Norveškoj, Francuskoj, Rumuniji, Belgiji, SAD...

Svetski stručnjaci zasad pretpostavljaju da bi uzrok nepoznatog hepatitisa, koji nije izazvan nijednim od poznatih virusa - A, B, C, D ili E, mogao da bude adenovirus 41.

U svetu su obolela deca uzrasta od jednog meseca do 16 godina, a u većini su mlađi od 10 godina. Pre nego što su se ispoljili znaci akutnog oboljenja jetre, deca su imala žuticu, dijareju, povraćanje i bolove u stomaku.

U HRVATSKOJ EPIDEMIJA ŽUTICE

U SUSEDNOJ Hrvatskoj od početka marta suočavaju se sa epidemijom zarazne žitice, odnosno hepatitisom A, koja je poznata bolest jetre i nije povezana sa hepatitisom nepoznatog porekla. U Zagrebu je od početka marta prijavljeno 57 slučajeva zaraze, uglavnom među srednjoškolcima. Taj tip hepatitisa nije neuobičajen, a prenosi se fekalno-oralnim putem, najčešće unošenjem kontaminirane vode ili hrane. Zaraza prijavljena u tamošnje tri škole je, prema izveštajima epidemiologa, pod kontrolom, 45 obolelih je već izlečeno, ali s obzirom da je period inkubacije i do mesec dana, nekad čak i dva meseca, mogući su novi slučajevi.