DAREŽLJIVI POSTAJU RASIPNI, A TVRDICE KIR JANJE: Treće doba jednima donosi saosećajnost i ljubaznost, a drugima sebičnost i egocentričnost

Dokaze da ovo ne mora da bude tačno srećemo svakodnevno. Ljudi se, kad odu u penziju, sele na selo da bi potomcima ostavili stan u gradu; od svojih, često malih penzija, pomažu decu; neretko više novca daju u dobrotvorne svrhe nego mlađi...

Istraživači sa američkog Univerziteta Klermont veruju da su ovome našli uzrok. Oni tvrde da su stariji ljudi brižljiviji i saosećajniji jer nivo oksitocina, neurohemikalije poznate pod nazivom "hormon ljubavi", raste sa godinama.

Osobe koje ispuštaju više oksitocina ljubaznije su prema drugima i zadovoljnije životom. Oslobađanje ovog hormona povećava se sa godinama. On je, kažu, poznat po ulozi u društvenoj i međuljudskoj povezanosti i velikodušnosti. Zato, tvrde istraživači, starije osobe više vremena provode volontirajući u odnosu na mlađe ili doniraju veći deo prihoda.

Za učešće u istraživanju angažovano je više od 100 ljudi, starih između 18 i 99 godina.

Svakom je prikazan video o dečačiću obolelom od raka. U prethodnom istraživanju je pokazano da ovaj video dovodi do oslobađanja oksitocina u mozgu. Da bi se merile promene nivoa, krv je uzimana pre i posle prikazivanja snimka. Učesnici su posle filma mogli da doniraju deo primanja dobrotvornoj organizaciji za lečenje dece obolele od raka. Pokazalo se da su stari 65 i više godina dali gotovo tri puta više novca od onih između 18 i 35.

Moguće objašnjenje je to što starije osobe imaju više životnog iskustva, pa su sposobnije da upravljaju negativnim emocijama, kao što je uznemirenost zbog patnje drugih. To im omogućava da se usredsrede na saosećanje, podstičući mozak da signalizira oslobađanje više oksitocina, misle istraživači.

Neuropsihijatar dr Slavica Đukić Dejanović kaže da su dosadašnja nauka i iskustvo pokazali da starije životno doba potencira one osobine koje čovek ima u mladosti.

- Onaj ko je bio darežljiv, biće još darežljiviji, onaj ko je bio tvrdica najverovatnije će postati Kir Janja, a onaj ko je bio sklon sukobima postaće svadljiviji. To je rezultat promena na nivou centralnog nervnog sistema. Kortikalne funkcije se usporavaju, slabi nam vid i sluh, popuštaju kočnice koje smo imali ranije i koje su nam služile za kontrolu nekih emocija - kaže Đukić Dejanović.

Ona dodaje da ljudi tokom života, naravno, mogu da rade na sebi i koriguju određene mane, pa samim tim tokom godina i postanu bolji. Moguće je i da neka hemijska supstanca u mozgu ima važnu ulogu u potenciranju naših pozitivnih osobina, ali suština je, ipak, da se većina ljudi vraća svom mladalačkom karakteru, koji se sada snažnije ispoljava.

Maja Babić, psiholog iz novosadskog Gerontološkog centra, naglašava da je uverenje kako su stariji empatičniji, a mladi sebičniji, ili obratno - čista predrasuda. Ponašanje i jednih i drugih zavisi od okolnosti, a obe starosne grupe su u vreme epidemije korone i "zaključavanja" pokazale izuzetnu saosećajnost. Stariji u gerontološkom centru u kom radi, čak i kad su bili protiv vakcina, cepili su se da ne bi zarazili druge. Mladi su se, pak, javljali da volontiraju i donose namirnice onima koji nisu mogli da izlaze. Kao primer navodi i požrtvovanost celih razreda, u kojima đaci odvajaju novac za nekoga ko nema para za ekskurziju ili se odriču ekskurzije da bi drugar išao na operaciju.

- Toga pre 30 godina nije bilo u ovoj meri, jer nije bilo potrebe. Ekonomska situacija je bila stabilnija. Socijalno ugroženi ljudi obično su empatičniji od onih koji nemaju problem, jer mogu sebe da zamisle u sličnoj situaciji. Neki misle da će, ako pomognu, i njima neko pomoći ukoliko se nađu u neprilici. Drugi, oni koji veruju u svemoćno biće, nadaju se da će ono videti njihovu velikodušnost i na izvestan način je nagraditi - kaže Babić.

Sama darežljivost, dodaje, čini da se čovek oseća bolje, pa ona veruje da to pospešuje rast oksitocina, a ne obrnuto. Takođe naglašava, kao i Đukić Dejanović, da se neke osnovne crte iz mladosti intenziviraju u starosti, čak toliko da darežljivi npr. mogu postati rasipni.

- Predrasuda je i da ljudi sa starošću postaju sebičniji. Kao što se kod sasvim male dece egocentrizam javlja jer do određenih godina nemaju kognitivni kapacitet da shvate potrebe drugih, tako se to može desiti i u starosti, pa da majka traži od kćerke da napusti posao ili da manje brine o svojoj deci ne bi li nju negovala. To nije sebičnost, već je reč o promenama u mozgu koje dovode do intelektualne nemogućnosti da se sagledaju tuđe potrebe - kaže Babić.

KAKO NASTAJU PREDRASUDE

SLIČNE promene primećene su i kod psihički očuvanih i kod dementnih osoba. Marija Babić, psiholog veruje da stariji ljudi, ipak, imaju veći procenat empatije nego egocentrizma, ali mi obično primećujemo negativne osobine, pa na njima baziramo stereotipe.