DRŽAVA PAORIMA DUGOVE NE PRAŠTA: Ni posle više od dve godine nije poznata sudbina primanja poljoprivrednih proizvođača

Procenjuje se da paori za doprinose duguju više od dve milijarde dinara. Sigurno je da država to neće oprostiti, već će biti pronađen neki od modela, koji bi trebalo da odgovara dužnicima, ali i budžetskoj kasi.

Tako je jedan od predloga nadležnih ministarstava bio da poljoprivrednici koji imaju male posede dobiju i manje obaveze za plaćanje penzijskog osiguranja, dok bi vlasnici većih gazdinstava izdvajali veće sume.

Namirivanje poreza i doprinosa po ekonomskoj snazi gazdinstva i otpis dugova pojedinim poljoprivrednicima prema PIO fondu, uz određene uslove, bile su neke od stavki koje je predložilo Ministarstvo poljoprivrede, a upućeno je njihovim kolegama iz finansija.

Svoje mišljenje trebalo bi da daju i stručnjaci iz Ministarstva finansija.

Tada se pričalo da bi poljoprivrednicima za koje se utvrdi da imaju da plate nesrazmerno velika dugovanja i namete, u odnosu na ekonomsku snagu gazdinstva, mogao biti ponuđen otpis dugovanja. Ako mu se oproste dugovanja, moraće da pristane na određene uslove koji se još utvrđuju. S druge strane, biće mu ponuđeno da plati samo glavnicu, koja kod svih predstavlja manje od polovine duga, jer je sve ostalo kamata.

Uz to, svima koji budu plaćali svoja dugovanja, biće ponuđeno nekoliko modela - na rate ili kroz neki reprogram. U svakom slučaju, poljoprivrednicima će biti data mogućnost da sami izaberu šta im odgovara. To su nam potvrdili i u Ministarstvu finansija.

- U saradnji sa Svetskom bankom, radi se na rešavanju problema u postojećem sistemu osiguranja, koji će važiti za poljoprivredne penzionere. Za sada je poznato da će osnovica za utvrđivanje doprinosa biti zasnovana na radu, odnosno na dohotku koji svaki poljoprivrednik ostvaruje srazmerno površini poljoprivrednog gazdinstva i intenzitetu korišćenja poljoprivrednih resursa - kažu u Ministarstvu finansija.

- Planirano je da dužina poljoprivrednog staža, odnosno broj godina u kojima se plaćaju doprinosi, utiče na iznos penzije. Ko bude hteo veću, može da uplaćuje koliko bude hteo, ali ne ispod minimalno propisane granice.

Na ovaj način će se stvoriti pravedniji model, a na osnovu toga, poljoprivrednici će ostvarivati pravo na različite iznose penzije. Ovaj model trebalo bi da stvori održivo rešenje za priliv u PIO Fond, kao i odliv po osnovu isplata penzija u budućnosti.

Problem najnižih penzija, kao što je poljoprivredna kod nas, u mnogim državama rešen je na različite načine. U Danskoj, na primer, postoji socijalna penzija za sve građane koja se finansira iz budžeta, pa su i poljoprivrednici uključeni u nju, dok je u Nemačkoj penzijsko osiguranje obavezno za vlasnika i članove njegove porodice. Doprinosi se određuju na osnovu vrednosti imanja.

U Mađarskoj i Rumuniji samostalni poljoprivrednici nisu uključeni u obavezno penzijsko osiguranje, već se osiguravaju dobrovoljno, a u Velikoj Britaniji su obuhvaćeni obaveznim osiguranjem, ali je omogućeno da istupe iz njega ukoliko im je prihod ispod određenog iznosa. Ovo mirovanje osiguranja se kasnije ne računa u penzijski staž.

DUGOVI GOTOVO NENAPLATIVI

Nagomilani dugovi za doprinose realno su nenaplativi.Prema važećem modelu, utvrđivanje osnovice doprinosa za penzijsko i invalidsko osiguranje poljoprivrednika zasniva se na jednakom iznosu obaveza. Te obaveze oni plaćaju godišnje i isti iznos važi za paore koji imaju jedan hektar obradive površine i one koji imaju stotine hektara.

PAORI PROSEČNO PRIMAJU 13.331 DINAR

Prema podacima PIO fonda, u Srbiji je trenutno 148.421 paor, čiji ček iznosi 13.331 dinar. Oni uplaćuju doprinose na minimalnu osnovicu, koja je veoma niska, pa je zato i njihova penzija mala, dok dužina perioda uplata sada nema bitan uticaj na iznos penzije.