TRAGAJU ZA REŠENJEM ZAGONETKE IMUNITETA: Srbija je u krugu zemalja koje sprovode istraživanje efekata vakcinacije protiv virusa korona
MEDICINSKI fakultet u Beogradu imaće do jeseni prve rezultate o imunitetu na kovid 19 stečenom vakcinacijom: koliko brzo se razvija i traje, kada je najjači, a kad počinje da slabi, kao i koja je od pet primenjivanih vakcina bila najefikasnija, i to na osnovu dvostrukog ispitivanja - antitela i ćelijskog odgovora.
Foto AP
Ispitivanje se sprovodi u okviru velikog naučnog projekta "Vakselerejt" iz ciklusa Horizon 2020, iza koga stoji Evropska komisija, u kojem učestvuju 22 zemlje.
Profesorka dr Ljiljana Denić Marković, rukovodilac studije i predsednik Nacionalnog stručnog komiteta za imunizaciju (NITAG), kaže da je Vlada Srbije donela odluku da se i naša zemlja pridruži ovom poduhvatu.
Svaki od uključenih pojedinaca znaće da li je i koliko zaštićen od SARS-KoV2 virusa, a naučna zajednica prvi put od početka pandemije dobiće saznanja stečena na populaciji Srbije.
- Nosilac projekta je Medicinski fakultet u Beogradu sa istraživačkim timovima Instituta za epidemiologiju i Instituta za mikrobiologiju i imunologiju, a učestvuju i INEP i "Batut" za mrežom zavoda i domova zdravlja - objašnjava profesorka Ljiljana Marković Denić. - Studija se radi na slučajnom uzorku, a uzima se serum za dve vrste analiza: merenje nivoa antitela i ćelijskog imunskog odgovora.
Predviđeno je, kaže prof. Marković Denić, da bude ukupno 900 ispitanika, koji se sukcesivno uključuju. Oni će tokom studije biti četiri puta "testirani": prvi put se uzorak krvi uzima pre prve doze, zatim 15 dana kasnije, kao i šest, odnosno 12 meseci posle prve doze vakcine. Proveravaće se i efekti buster doza - treće i četvrte.
- Sada je zatišje, malo ljudi dolazi na vakcinaciju, ali očekujemo da će ih zbog predstojećih letnjih putovanja, a pogotovo na jesen, jer sa pandemijom definitivno nismo završili, biti više - objašnjava naša sagovornica. - Nadamo se zato i većem broju onih koji će se uključiti u ovu "Vakselerejt" studiju, u kojoj, pored zemalja EU, učestvuju i Turska, Švajcarska...
Saznanja do kojih istraživači budu došli biće primenljiva na celu zemlju, jer se uzorci uzimaju iz četiri geografska regiona: zapadne Srbije (Šabac, Kraljevo, Kragujevac), istočne i južne (Zaječar, Leskovac i Vranje), Vojvodine (Pančevo, Zrenjanin i Sremska Mitrovica) i Beograda, gde je uključeno pet domova zdravlja - Palilula, Voždovac, Novi Beograd, Zemun i Stari grad.
- Ćelijski imunitet ispitivaće se, ipak, na manjem broju učesnika jer je to skupa metoda, koja se ne radi rutinski, i to samo u Beogradu. Zbog specifičnosti transporta krvi do INEP, odnosno Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta, gde se određivanje ćelijskog imuniteta radi, samo za ispitanike kojima se krv uzme u Institutu za javno zdravlje Srbije "Batut", radiće se ove analize - navodi prof. Ljiljana Marković Denić. - To ne znači da neko, recimo iz Niša, ako to želi, ne može da dođe u Beograd i u "Batutu" da uzorak i za ovu analizu. I analize na antitela i ćelijski imunitet rade se iz istog seruma, ali različitim tehnikama.
Za studiju se ciljaju dve uzrasne grupe: do 60 godina i stariji, a biće uključen podjednak broj osoba oba pola. Troškovi izvođenja studije, uz odobrenje Vlade Srbije, finansiraju se iz dva ministarstva: zdravlja i prosvete i nauke.
DRAGOCENO ISKUSTVO NAŠE ZEMLjE
MEĐU 22 zemlje uključene u "Vakselerejt" studiju, Srbija prema rečima prof. dr Ljiljane Denić Marković ima specifičnu prednost:
- Mi smo jedina zemlja u kojoj je primenjivano toliko različitih vakcina, čak pet, tako da će biti dragocena i naša saznanja o tome kakav je efekat svake od tih vakcina, pravljenih različitom tehnologijom, od tzv. mrtve, kakva je "Sinofarmova" do RNA "Fajzerove" ili vektorske kakva je "sputnjik V" - kaže dr Dinić Marković.