ŽIVOT JE DA SE ŽIVI: Bolesni Irac putuje biciklom preko Beograda do Istanbula

Na put je krenuo još u septembru, dunavskom rutom od Švarcvalda do Crnog mora. Nije ni sportista ni turista, nego želi svojom vožnjom svetu da skrene pažnju na obolele od retke neurološke Gehrigove bolesti.

Bolest je Majklu dijagnostifikovana pre dve godine, ali se ne predaje. Možda više ne može da govori, ali još može da vozi bicikl. Komunucira tako što sve svoje odgovore i pitanja piše na tabletu.

- Život je da se živi. Želim da živim. I ohrabrim druge, pogotovo u sličnim situacijama, da učine isto. Želim da živim dovoljno dugo da vidim lek. Zar ne bismo svi - pita Majkl.

Kako nije uspeo da se uključi u istraživački program za ovu vrstu bolesti, odličio je da se za budućnost bori na drugi način - vožnjom bicikla. Želi da razbije predrasude o ljudima koje je zadesila ova bolest.

- To je meditacija, dok se vozim, upijam okolinu. Razmišljam o poeziji, svom životu, uspomenama podstaknutim tim trenutkom. Ponekad je baš uzbudljivo - dodao je.

Nebojša Milić prati Majkla na ovom putovanju. Spojila ih je zajednička prijateljica koja snima dokumentarni film o Majklu. Kako kaže, fasciniralala ga je njegova borbenost, entuzijazam i kondicija. Jedan dan je na biciklu prešao čak 80 kilometara.

- Ja mislim da sam mnogo naučio, meni je stvarno, moram da kažem privilegija, malo smo ga ovde uključili u neke kako da kažem lokalne priče, kaže - Osećam se kao među svojom rodbinom, a i on je nas na neki načim doveo u tu poziciju jer to njegovo iskustvo na putu, gde se, sa kim se sve sreo - rekao je Nebojša.

Planirano je da poslednja stanica bude Istanbul. Nakon kratkog predaha u Beogradu, za koji kaže da je živopisan, uputio se ka Đerdapu.