TRAŽI SE VIŠE INŽENJERA NEGO ŠTO ŠKOLUJEMO Profesor Popović: Manjak znanja osetiće se kod generacije koja ove godine upisuje fakultet

Ovako o nastavi u doba korone i "rupama u znanju" za "Novosti" govori prof. dr Vladimir Popović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. On kaže da će se manjak znanja sigurno osetiti i kod generacije koja će ove godine upisati fakultet, jer su više od dve školske godine proveli u vanrednim okolnostima.

- Svaka kriza tog tipa ostavila je posledice na generacije. Danas su generacije ionako drugačije od nekih ranijih, a sve ovo je dodatno uticalo na desocijalizaciju i đaka i studenata - kaže prof. Popović.

- Biće znatno teže raditi sa njima, ali ćemo nedostatke u znanju nadomeštati u hodu.

* Poslednjih godina interesovanje za Mašinski fakultet je sve veće, dva kandidata konkurišu za jedno mesto. Kako je Mašinac uspeo da vrati popularnost koju je imao u vreme SFRJ?

- Naša unutrašnja promena u kvalitetu nastave i organizacije, potrebe tržišta rada i važenje diplome u celom svetu doprineli su povećanom interesovanju. Naša diploma priznata je u svetu bez nostrifikacije, imamo i nemačku akreditaciju, a za smer brodogradnje i akreditaciju Britanskog kraljevskog društva. To je lepo, ali iz ugla države ispada da školujemo ljude da bi otišli. Važnija promena je što je dosta stranih kompanija ovde napravilo fabrike i razvojne centre, gde su naši svršeni studenti počeli da se zapošljavaju. Treće je što smo poslednjih deset godina radili na tome da bude bolji, planove i programe smo prilagođavali zahtevima tržišta i razvoja tehnologije.

* Da li sa porastom interesovanja dolaze i kvalitetniji kandidati?

- Prosečna ocena sa kojom dolaze brucoši je sve veća i veća, sada je na 4,41. Oko 60 odsto brucoša su gimnazijalci, 40 odsto iz stručnih škola. Zanimljivo je da je prošle godine bilo više gimnazijalaca iz Čačka nego iz beogradskih gimnazija. Studentima znači i to što je kod nas školarina gotovo socijalna kategorija - 72.000 dinara za opšti smer. To uspevamo zato što smo orijentisani na saradnju sa privredom i 40 odsto našeg budžeta je iz sopstvenih prihoda.

* Da li se sa otvaranjem sve većeg broja fabrika povećava i broj vaših partnera u privredi?

- Gotovo da nema dana da nemamo sastanak sa predstavnicima neke kompanije. Ranije smo mi tražili partnere za saradnju, a sada je više zaniteresovanih nego što možemo da prihvatimo. A osim stranih firmi, partneri su nam i predstavnici domaće privrede, malih i srednjih preduzeća, a posebno velikih sistema poput EPS, NIS, sarađujemo i sa ministarstvima. Imamo brojne zajedničke projekte sa kompanijama i to ne radimo preko privatnih firmi, nego preko fakulteta. Zato i ne živimo od školarina.

* I studente učite da od početka primenjuju stečena inženjerska znanja, da se bave inovacijama. Koliko su u tome uspešni?

- Imamo veliku tradiciju studentskih timova. Najpoznatiji je formula tim, ali tu su i ekipe za avio-inženjerstvo, robotiku, biomedicinsko inženjerstvo i brodogradnju. Veoma su dobri, postižu uspehe, a fakultet ih dosta podržava. Oni su okupljeni u Studentskom centru izvrsnosti i nedavno su dobili i nagradu Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja.

* Kada završe fakultet, da li sa znanjima koja su stekli lako nalaze posao?

- Svi naši svršeni studenti nađu posao. Bar dve godine me niko nije pitao da mu pomognem da se zaposli. Retko mi se studenti obraćaju za preporuke za zapošljavanje u inostranstvu, ali dosta preporuka traže za strane kompanije koje su došle u Srbiju. U ovom trenutku imamo oko 95 odsto studenata koji ostaju u Srbiji, za dosta dobre plate. Tržište rada traži mnogo više inženjera nego što možemo da proizvedemo.

* Dolaze li vam akademci iz inostranstva?

- Planiramo da se u većoj meri okrenemo stranim studentima. To je sada u zanemarljivom obimu. U ovoj školskoj godini imamo upisanih 137 stranih studenata, ali tu je pravih stranaca pedesetak, ostali su iz regiona i dijaspore, najviše iz Republike Srpske i Crne Gore. Od stranaca, najbrojniji su iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, ima ih 20, i svi su na master ili doktorskim studijama. Studije za strance naplaćujemo značajno više nego za naše studente, držimo do sebe, školarina je stvar ugovora, a u proseku oko 10.000 evra po godini. Oni hoće da dođu kod nas, uglavnom na vazduhoplovni smer ili sisteme naoružanja, jer ta znanja mogu da steknu na malom broju univerziteta.

* Hoćete li akreditovati i osnovne studije na engleskom?

- Svakako je to u planu, ali nije prioritet. Više nam je cilj da na osnovnim studijama školujemo našu decu. A koncept je da stranci dolaze na master i doktorske studije, gde su i školarine mnogo veće.

* Čeka vas dogodine i reakreditacija celog fakulteta i programa. Hoćete li nešto novo uvoditi ili povećavati upisne kvote?

- Trenutno smo zadovoljni kvotom koju imamo. Treba biti oprezan, jer proširenja kvote vode ka padu kvaliteta. Trudićemo se da akreditujemo nove studijske programe. Trenutno radimo sa kompanijom CTF na razvoju dualnog programa master studija u automobilskoj industriji.

* Vaši profesori dali su prethodnih godina i doprinos položaju UB na Šangajskoj listi, sa koje smo prošle godine ispali. Kakve su nam sada šanse?

- U dosta oblasti smo ispali, jer su promenili način vrednovanja, pa uvažavaju samo radove u 25 odsto najboljih časopisa na svetu. Prošle godine smo bili bukvalno prvi ispod crte - 501. U 2021. godini imamo 6.400 radova na SCI listi, za 20 odsto više nego u 2020. Ali i drugi objavljuju više, pa ne možemo znati unapred kako ćemo biti vrednovani.

* Hoće li se nezadovoljstvo dela mladih istraživača odraziti na kvalitet naučnog rada? Sme li država da dozvoli da istraživači protestuju na ulici?

- Svakako da nije dobro da imamo proteste sindikata nauke, ali ih smatram delimično opravdanim. Ne mislim da je ispravan njihov zahtev da istraživači treba da imaju jednaku platu, bez ozbira na rezultate rada. Treba da u okviru istih zvanja budu klasifikovani. Slažem se da treba da imaju ugovore o radu i tu im se izašlo u susret, da imaju iste uslove kao predavači na fakultetima, jer bez toga ne mogu ni da podižu kredite i planiraju na duže staze. Ali plate moraju da budu i po zvanjima i po rezultatima rada. Rešenje je da se proces sa novim zakonom o nauci i istraživanju dovede do kraja. Treba uvesti platne razrede u nauku, da postoji klasifikacija po zvanjima, doneti pravilnik o institucionalnom finansiranju i obezbediti finansiranje instituta na pet godina i promeniti uredbu o finansiranju u visokom obrazovanju, gde bi se uveo naučni dodatak, ali ne za sve. Osnovica za plate može da bude ista, ali izuzetnost u nauci mora da se nagradi. Zato se ne slažem sa sindikatom u potpunosti. Kao državni sekretar zadužen za nauku i tehnološki razvoj, uz veliku podršku predsednice Vlade, dosta sam i lično učinio za promenu sistema finansiranja nauke i njen razvoj - uključili smo oko 1.700 studenata doktorskih studija u rad fakulteta i instituta, čime smo ih uglavnom zadržali u državi, doneli smo dva nova zakona posle 15 godina, tako da je ostalo da se taj proces zaokruži, dovede do kraja. Nauka u Srbiji svakako ima i sadašnjost i budućnost.

MNOGI SE VRAĆAJU U SRBIJU

* MNOGE naše ljude u dijaspori korona je podstakla da se vrate u Srbiju. Koliko je među njima mašinaca?

- Ljudi u tehnici se apsolutno vraćaju. Korona je doprinela, ali nije jedini razlog. Manje je posla na Zapadu, to je prva stvar, a druga to što je pandemija omasovila rad od kuće. Znam dosta inženjera koji žive na relaciji Beograd-Cirih ili London, rade tamo, imaju firme, ali dosta vremena provode u Srbiji. Verujem da će se, po otvaranju još nekoliko velikih kompanija, još ljudi vratiti. Kad se ljudima ponude pristojni uslovi za rad, solidna plata, siguran sam da im je to bolja opcija nego visoka plata i nezizvesnost u inostrastvu.

MATURA MOŽE, ALI PRIJEMNI MORA

* SENAT UB se izjasnio o uvođenju državne mature, fakulteti se protive ukidanju prijemnih ispita. Delite li taj stav?

- Treba uvesti državnu maturu, ali da ona bude jedan od segmenata pri upisu, recimo - 30 odsto bodova da bude za uspeh iz škole, 30 odsto za maturu i 40 za prijemni, koji nikako ne treba ukidati. Najbolje bi bilo da se četiri godine paralelno sprovode oba testa, da se napravi analiza koja bi pokazala kakvi se đaci upišu tako, a kakvi bi se upisali da su radili samo maturu. Državna matura ima smisla i dala bi objektivniju sliku o znanju.