PIŠITE NAM NA ADRESU: PRIRODA, FRUŠKA GORA: Kako su Ana i Marko centar Novog Sada zamenili za ušuškanu Fruškogorsku oazu

Shvatila je da bi zvučao kao štos kada bi se u jednoj ličnoj karti našle i vrba i dinja, pa je odlučila da u novi život zakorači sa starim identitetom. Od tada je prošlo skoro dve i po decenije ili 24 godine kako Ana Vrbaški (44) i Marko Dinjaški (49), osnivači multimedijalne grupe "Elis in Vonderbend", žive ovdašnji san mnogih. Njihova adresa je doslovce - priroda.

Umesto na betonu sa kojeg su potekli, bračni i umetnički par iz centra Novog Sada dom je izgradio na ušuškanom "tronu" Fruške gore. Bila je 1998. godina, a oni su bili mladi, zaljubljeni muzičari sa povremenom "tezgom", bez stana i želje da žive sa roditeljima. U "peglicu" su spakovali tek osnovne stvari, ali pregršt snova, i sa tromesečnim sinom Vidom otisnuli se ka fruškogorskim pejzažima. Plan je bio da prezime u tada neuslovnoj vikendici kod Stražilova, ali su tu ostali, dobili ćerku Alisu, kućicu pretvorili u topao dom sa mansardom i ekološkim vrtom, pokrenuli umetničke radionice i sačuvali sve svoje ideale. Njihov stil života danas mnogima pravi zazubice.

- Kada je počela korona, prijatelji su nam rekli da tek sada razumeju zašto smo napustili grad i izolovali se od civilizacije na dnevnom nivou - kaže Ana, najmlađa članica Mense, koja je postala majka u 19. godini - Iz ove perspektive mogu da kažem da je to bila i hrabrost i ludost. Mi smo se preselili u ranu jesen i sve je izgledalo idilično. A onda su počele da padaju duge kiše i stigla je nikad hladnija zima, bili smo zatrpani smetovima snega, bebu smo oblačili u pet slojeva, peć nam se pokvarila, nestajalo nam je vode iz cisterne sa brda, roditelji su nam nužno služili kao "servis" za pranje veša...

Bilo je to pravo planinsko čeličenje za Anu, dok je Marku diploma srednje vojne škole poslužila kao bolja uvertira za novo stanište.

- Ana je važila za prirodoljupca, u školi je osnovala ekološki list i uvek je pričala kako se ona i priroda dobro slažu, dok se nije uverila da nije dovoljno samo da voliš biljke, bereš cveće i sadiš povrće - kaže kroz osmeh Marko.

- Priroda ume da bude nemilosrdna ako je ne poštuješ i mi smo tu lekciju dobro savladali. Ona zahteva od nas da budemo radnici, a ne samo hedonisti. Kada smo došli na "dobar dan" sa njom, znali smo da smo uspeli. Sada imamo svoj ekološki vrt prepun povrća i lekovitog bilja, mirisni vinograd, pravimo kompost, recikliramo plastiku i staklo, trudeći se da sve resurse humano iskoristimo.

U međuvremenu im je nabujali potok odneo "peglicu", NATO je srušio novosadske mostove, nestajalo je struje, roditelji su ih uporno zvali da se vrate u grad, trebalo je voziti decu u osnovnu školu u Sremske Karlovce i u muzičku u Novi Sad, biti i roditelj i slobodni umetnik, ali ostali su dosledni na svom putu. Pronašli su model kako da budu u još većem dosluhu sa prirodom. Odrekli su se standardnih svirki i preorijentisali na edukacije i alternativnu muziku.

- Naš bend i pozorišni performans su od klasičnog prerasli u telesni. Kabaste instrumente i scenografiju smo odložili sa strane i počeli da proizvodimo muziku sopstvenim telima. Marko je note "preveo" na telo, a ja sam počela da pravim aranžmane za glasove. Od naše bele sobe smo napravili studio u kojem vežbamo, a na otvorenom prostoru smo počeli da vodimo radionice izučavanja tehnika telesne perkusije - pričaju Ana i Marko, dodajući da su ih ljudi na početku čudno doživljavali, govoreći da su čudaci koji se lupkaju po telu i pucketaju prstima.

Vid i Alisa, koji su odrasli u prirodi i u srednju školu redovno putovali biciklom, sada vode gradski život. Kao studenti Novosadskog univerziteta, sve su više uključeni u multimedijalne aktivnosti svojih roditelja, pa je duo ponekad kvartet. I oni za sebe kažu da su bili prinuđeni da postanu pravi renesansni "likovi", jer nisu želeli da se odreknu slobode i prirode. Ali ni mirisa drveta dok pucketa u kaljevoj peći, pogleda sa mansarde, ptičjeg "budilnika" u letnju zoru, zvezdanog neba koje se "prostre" nad Fruškom gorom i čiji se sjaj potom razlije nad "obalama" Panonskog mora.

RECEPT ZA KOMPOST

Kao prava ekološkinja, Ana ima praktičan savet za čitaoce "Novosti" kako da prave kompost od organskih otpadaka.

- Potrebna vam je obična plastična kanta u boji, kojoj možete naći mesto i na terasi. Svi organski otpaci, čak i životinjski, kao što su ljuske od jaja, usitne se i deponuju. Soc od kafe, peteljke od spanaća, ogrisci jabuke, ljuske krompira - sve to može da završi na mestu gde će se pretvoriti u plodnu zemlju za kućne biljke ili u bašticu oko zgrade. Ovaj kompost miriše i u toku raspadanja, jer nema mešanja organskog i plastičnog otpada - objašnjava Ana.

TELESNI PERKUSIONISTI

Partneri u životu i na sceni, Ana i Marko osnovali su multimedijalnu grupu "Elis in Vonderbend", u kojoj su oboje muzički i pozorišni izvođači, telesni perkusionisti, organizatori, menadžeri. Pišu muzičke aranžmane i komponuju, vode radionice muzike za decu, mlade i odrasle, vebinar "Brojalice", članovi su Svetske organizacije pantomimičara i UDUS-a. Njihova predstava "Kis" obišla je Evropu, a oni će u septembru biti domaćini prvog Internacionalnog festivala telesne muzike "Novi balkanski ritam" u Karlovcima.