VEĆA ULAGANJA ZA BOLJE ZEMLJIŠTE, VAZDUH I VODU: Ministarka zaštite životne sredine za "Novosti" o projektima i rešavanju ekoloških problema
NEADEKVATNO upravljanje otpadom, divlje deponije, otpadne vode i aerozagađenje, koje je posebno izraženo tokom grejne sezone, najveći su ekološki problemi u Srbiji.
Pitali smo Ministarstvo zaštite životne sredine šta je do sada urađeno i kakvi su planovi za naredni period kako bi se rešili ovi višedecenijski problemi.
Ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović kaže za "Novosti" da je prošle godine pokrenut zamajac investicija u oblasti životne sredine, zahvaljujući kojima će u narednih pet godina ekološka slika Srbije biti značajno bolja.
- Koliko smo ozbiljni u nameri da rešimo višedecenijske ekološke probleme, najbolje govori to što je budžet ministarstva koje vodim u 2021. godini povećan za 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu, a u ovoj godini je povećan još 20 odsto u odnosu na 2021. Za nepune dve godine u ovu oblast je uloženo više nego ikad. Rešavali smo goruće probleme, a paralelno sa tim napravili smo jasan plan i dinamiku za naredni period. U Srbiji se prvi put sistemski radi na izgradnji ekološke infrastrukture, što je od izuzetnog značaja za kvalitet života i podizanje standarda zaštite životne sredine - rekla je Vujovićeva.
Govoreći o ekološkim problemima koji su rešeni njenim dolaskom na čelo resora zaštite životne sredine, Vujovićeva navodi da je sanirana i rekultivisana deponija Stanjevine u Prijepolju, koja je 40 godina bila ruglo i "ekološka bomba" na obali reke Lim.
- Nakon uklanjanja velike količine otpada iz Potpećkog jezera, postavili smo i lančanice na reci Lim, kako se više ne bi ponovila ekološka katastrofa koja nas je zadesila početkom prošle godine. Završili smo sanaciju deponije Prelići u Čačku, u toku je ozelenjavanje, a u narednom periodu plan je da se na tom mestu izgradi park. Sanirali smo i deponiju Sovljak u opštini Bogatić, koja se nalazila u blizini privatnih kuća i proizvodnje zdrave hrane, a završavamo i sanaciju deponije u Trsteniku. Prošle godine smo očistili 500 divljih deponija u našoj zemlji. Za neke od očišćenih lokacija ministarstvo je obezbedilo i video-nadzor kako bi se sprečilo ponovno odlaganje otpada na tim mestima - naglasila je ministarka.
Prema njenim rečima, u toku je i izgradnja transfer-stanica u Novoj Varoši, Petrovcu na Mlavi i Knjaževacu. Paralelno sa tim, intenzivno se radi na završavanju projektno-tehničke dokumentacije za izgradnju modernih regionalnih i reciklažnih centara u Valjevu, Somboru, Novoj Varoši i Užicu, kao i u Pirotu, Sremskoj Mitrovici, Raškoj i Požarevcu.
- Upravljanje otpadom jedan je od najvećih ekoloških problema u Srbiji i posvećeni smo njegovom rešavanju. Izgradnjom regionalnih centara biće kompletirana infrastruktura za upravljanje i tretman otpada po savremenim standardima za više od 50 gradova i opština - rekla je ministarka.
Ona je dodala da je implementacija ciljeva Zelene agende među prioritetima, a najbolji dokaz da je Srbija na pravom putu jeste otvaranje pregovaračkog poglavlja 27 - Životna sredina i klimatske promene, u okviru Klastera 4, u pregovorima sa Evropskom unijom.
Ministarka je istakla da je tokom prošle godine usvojeno šest zakona, među kojima i dugoočekivani Zakon o klimatskim promenama, i dodala da će Srbija nastaviti da usklađuje regulativu sa EU propisima.
Uz podršku ministarstva realizovani su i projekti za očuvanje zemljišta u 43 lokalne samouprave, što će biti nastavljeno i ove godine. Ona je navela da će se i ove godine intenzivno raditi na čišćenju Srbije od divljih deponija koje zagađuju zemljište, vazduh i vodotokove. Za uklanjanje smetlišta i postavljanje video-nadzora država će izdvojiti 100 miliona dinara.
Od velikog značaja su, kako je rekla, i projekti za čistiji vazduh koji su, nakon tri javna konkursa, uspešno sprovedeni u više od 50 gradova i opština u 2021. godini.
- Menjali smo kotlarnice u javnim ustanovama i gradskim toplanama u Kosjeriću, Valjevu, Novom Pazaru, Leskovcu, Kuli i drugim gradovima i opštinama. Obezbedili smo i subvencije za građane, kako bismo ih podstakli da zamene svoja ložišta i počnu da koriste ekološki prihvatljivije energente. Projekte za zamenu individualnih ložišta realizovali smo u Užicu, Novom Pazaru, Nišu i drugim lokalnim samoupravama u kojima postoji problem prekomernog zagađenja. Zahvaljujući sredstvima ministarstva, u prošloj godini Srbija je postala bogatija i za više od 150.000 novih sadnica - rekla je Vujovićeva.
Projekti za čistiji vazduh nastavljaju se i u ovoj godini. Putem javnih konkursa, gradovima i opštinama dodeljeno je 450 miliona dinara, i to za zamenu kotlova u objektima javne namene, ložišta u domaćinstvima i projekte pošumljavanja.
- Bolji kvalitet vazduha ostaje naš glavni prioritet. Konkurse smo već sproveli i uskoro kreće realizacija projekata u gotovo 60 lokalnih samouprava.
Ovu godinu će, kako je dodala, obeležiti i početak izgradnje kanalizacione mreže i prvih postrojenja za preradu otpadnih voda, koja su u planu u 26 lokalnih samouprava.
- Ministarstvo koje vodim nastaviće da sprovodi zelene projekte u gradovima i opštinama širom Srbije, kako bismo u svakom mestu podizali kvalitet životne sredine, a time i kvalitet života građana. Čista i zdrava Srbija zalog je za buduće generacije, ali i cilj koji udruženim snagama možemo da ostvarimo - poručila je Vujovićeva.
KOTLARNICE PRELAZE NA GAS
VLADA Srbije podržala je i izgradnju nove gasne kotlarnice u Smederevu, koja će grejati više od 15.000 kvadrata stambenog i poslovnog prostora. Takođe, u toku je realizacija kapitalnog projekta u Kragujevcu, gde se menja kompletna kotlarnica u gradskoj toplani, koja će od sledeće grejne sezone, umesto uglja i mazuta, koristiti gas. U sklopu ovog projekta biće sanirana i deponija sa 40.000 tona pepela, što će, prema rečima ministarke Vujović, u velikoj meri smanjiti aerozagađenje u Kragujevcu.
IZ FABRIKA 5.000 TONA OPASNOG OTPADA
GOVOREĆI o rezultatima resora na čijem čelu se nalazi, ministarka Irena Vujović posebno je naglasila da je tokom 2021. uklonjeno oko 5.000 tona opasnog istorijskog otpada iz fabrika u stečaju. On se, kako je navela, prvi put čisti do nultog stanja, za razliku od ranijih godina, kada je uklanjan samo parcijalno.