U UVODI VEĆU KONTROLU INTERNETA: Maloletnicima zabranjene reklame
EVROPSKA unija će primorati velike tehnološke kompanije da agresivnije kontrolišu sadržaj na internetu pošto odobri krovni zakon, koji prvi put postavlja pravila o tome kako bi kompanije trebalo da zaštite korisnike na internetu, piše "Fajnenšl tajms". Ovaj zakon regulisaće brojna osetljiva pitanja, poput reklama namenjenih maloletnicima ili reklamiranje na osnovu vere ili rase.
Zakonodavci u Briselu nedavno su usvojili mere koje sprečavaju kompanije poput Fejsbuka i Gugla da oglašavanje na internetu usmeravaju na maloletnike, a manipulativne tehnike, koje prisiljavaju ljude da kliknu na sadržaj, biće zabranjene. Prema novim pravilima, vodeće tehnološke grupe biće prisiljene da otkriju regulatorima EU kako se bore protiv dezinformacija i ratne propagande, kako bi, kako navodi list, obuzdale širenje lažnih informacija.
Zakon o digitalnim uslugama, dogovoren u Briselu između država članica, Evropske komisije i Evropskog parlamenta, deo je nastojanja Brisela da bude svetski lider u regulaciji interneta. Ranije ove godine EU je odobrila Zakon o digitalnim tržištima. Skup zakonskih mera, protiv kojih su najveće svetske tehnološke kompanije ogorčeno lobirale, predstavlja najznačajniju revikao iziju zakona koji regulišu njihovo delovanje u više od dve decenije.
Po Zakonu o digitalnim uslugama internet platforme mogu biti kažnjene sa do šest odsto svetskog prihoda zbog kršenja pravila. U slučaju vlasnika Fejsbuka, kako je izračunato, to bi iznosilo sedam milijardi dolara, dok bi ponovljena kršenja mogla da rezultiraju zabranom poslovanja tehnološke kompanije u EU.
Nova pravila stupaju na snagu 2024, a pored oglašavanja usmerenog na decu, zabranjuju i oglašavanje zasnovano na osetljivim podacima kao što su vera, pol, rasa i političko mišljenje. Takođe omogućavaju vladama članica EU da zatraže uklanjanje ilegalnog sadržaja, poput materijala koji promovišu terorizam, seksualno zlostavljanje dece, govor mržnje i komercijalne prevare.
Zakon pokušava da natera velike platforme (one koje opslužuju više od 45 miliona korisnika u EU), da dele više informacija o tome kako donose odluke i da ponude korisnicima koji se ne slažu s tim odlukama mogućnost da se žale.