ČUVAJU HRISTOV GROB 400 GODINA: Običaj Srba iz Cetinske Krajine odoleva vekovima u Crkvi Svetog Nikolaja u Vrlici
DREVNI običaj čuvanja Hristovog groba, star oko 400 godina još uvek štiti od zaborava 50 "vojnika" obučenih u krožet (jelek), čermu (prsluk sa tokama) i sa oružjem za pojasom. Ova tradicija sa generacije na generaciju prenosi se među Srbima koji su poreklom iz Vrlike i okolnih sela u severnoj Dalmaciji. I ove godine Čuvari Hristovog groba na Veliki petak okupiće se ispred Crkve Svetog Nikolaja u ovom gradiću u Cetinskoj Krajini.
Privatna arhiva
Srbi koji su raseljeni iz ovih krajeva, u Srbiji su osnovali udruženje koje je okupilo čuvare tradicije iz ovog dela Dalmacije. Kako je za "Novosti" rekao predsednik udruženja Dragan Pavlović, ne postoje pisani dokazi kada i kako se tačno razvio ovaj običaj.
- Pretpostavlja se da su pre 400 godina, kada su na prostor oko Vrlike prodirali Turci iz Bosne preko Dinare, muškarci obučeni u nošnju i naoružani čuvali vernike i sveštenike tokom bogosluženja - rekao je Pavlović. - Čuvari se okupljaju na Veliki petak, a među njima se bira harambaša koji tokom tri dana njima rukovodi. Kada u crkvu unesu plaštanicu, koja simbolizuje Hristov grob, na pet minuta smenjuju se po dva vojnika koja je čuvaju, a harambaša je taj koji lupanjem puškom o pod daje znak za smenu. Čuvari prisustvuju svakom bogosluženju, a rastaju se na dan Uskrsa uz zakletvu da će se sastati i naredne godine. Nedeljom, nakon službe, čuvari skidaju kape i dan po običaju provode uz pesmu i igru.
Čuvari Hristovog groba mogu postati samo oni koji imaju poreklo iz Vrlike i okolnih sela, nekada su ovi "vojnici" bili mladi momci od 17 ili 18 godina stasali za ženidbu. Kako bi ušli u red čuvara morali su da budu kršteni i da su posvećeni crkvi. Ovaj običaj upisan je 2012. godine na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije.
Nošnja koju stražari nose je slojevita i bogato ukrašena, bez oružja teška je 15 kilograma, a kada za pojas zadenu kubure, ona oteža za još pet.
Privatna arhiva
Čuvari pred trodnevno čuvanje oblače bele košulje sa zlatnim vezom, pantalone na kojima su rese, krožet (prsluk) sa etno-motivima, čermu (borbeni prsluk sa tokama) na kome se nalazi po 300 ilika, tačnije dugmića od srebra. Važan deo odela čuvara je i pašnjača za koju se zadenu sablje i kubure. Na kapama su ušiveni novčići, a na zadnjoj strani su crna ušivena kika i paunovo pero.
Dragan Pavlović je u odredu čuvara već 50 godina, a osim što je predsednik udruženja, on je i jedan od harambaša.
- Već pet decenija sam čuvar i zaljubljenik sam u ovaj običaj od kad sam prvi put obukao nošnju. Voleo bih da se ovo sačuva, prenese i nastavi da živi, jer ništa nije bolji svedok o Srbima u Dalmaciji od naše tradicije i običaja - zaključuje Pavlović. Privatna arhiva
POSETILI I JERUSALIM
ČUVARI Hristovog groba posetili su i Jerusalim 2018. godine, gde ih je ugostio patrijarh jerusalimski i cele Palestine Teofil III. Često posećuju i Hilandar. Kako nam je rekao Pavlović, čuvari godinama učestvuju na mnogobrojnim crkvenim službama i događajima. Kroz svoj običaj trude se i da pomažu crkvi, ali i da obnavljaju svetinje u svom rodnom kraju.
ZABORAV
OBIČAJ čuvanja Hristovog groba u Dalmaciji je poštovan i nije prekidan ni tokom Drugog svetskog rata. Međutim, od 1995. do 2005. godine ovaj običaj se nije realizovao. Na zahtev naroda iz Cetinske Krajine tradicija je otrgnuta od zaborava u Batajnici. Čuvari su tada dobili blagoslov episkopa sremskog Vasilija.