KAKO LEČE NAJBOGATIJI, LEČIMO I MI: "Novosti" u novoformiranom Centru za minimalno invazivnu hirurgiju UKCS
BIO sam u najboljim svetskim centrima za hirurgiju, usavršavao se u Nemačkoj, Portugaliji, Grčkoj, Turskoj, Francuskoj... Ovo što mi sada imamo u novoj zgradi Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, u pogledu i opreme i prostora, bolje je nego u mnogim bolnicama koje sam video u svetu, čak i u znatno bogatijim zemljama od naše! Ni u jednom segmentu ne zaostajemo ni za najsavremenijim centrima koji se tek sada otvaraju na Zapadu.
Foto. M. Anđela
Ovako pred ulazak u operacionu salu za "Novosti" govori docent dr Miljan Ćeranić, specijalista opšte hirurgije. Pacijent je već pripremljen za operaciju tumora debelog creva. Ekipa će raditi laparoskopski. To za pacijenta znači izbegavanje velikog reza i dugog oporavka.
Svi u sali spremni su za zahvat koji će potrajati narednih dva i po - tri sata, i za još jedan posle njega, opet karcinom debelog creva.
U hirurškoj sali na drugom spratu UKCS, sa ukupno 34 operacione sale, oči laika se teško privikavaju na mrak. Svetli samo monitor na kojem dr Ćeranić i njegov tim "kontrolišu" pokrete instrumenata, koje su sa kamerom uveli u trbušnu duplju pacijenta kroz male otvore od nekoliko santimetara.
Ovo je novoformirani Centar za minimalno invazivnu hirurgiju, prvi ove vrste na Balkanu.
- Još se uhodavamo i navikavamo na novi prostor i opremu, naravno uz sve "dečje bolesti" koje donose ovako velike promene, ali sve je fantastično, pa se čovek na dobro lako navikne. Za osam dana u ovom novom centru uradili smo 20 operacija. Samim prelaskom u novi prostor hirurški kapaciteti povećani su za 50 odsto, a biće i još veći. Ideja je da u ovom centru operišu i ginekološki, urološki, grudni i digestivni hirurzi, endokrini hirurzi... Formiramo timove i spremamo se za robotsku hirurgiju - priča docent Ćeranić.
Prvi robot "Da Vinči" srpsko zdravstvo očekuje za najviše godinu dana. Sala za robotiku je spremna u novom UKCS.
- Dobićemo moćan uređaj pomoću kojeg će se operisati grudna, digestivna, urološka i ginekološka patologija - objašnjava dr Ćeranić. - Realno je da se to dogodi za 10 do 12 meseci, jer su to procedure nabavke koje traju, i robot se pravi po porudžbini. U Lisabonu sam radio na "Da Vinčiju". Princip je sličan kao kod laparoskopske hirurgije, samo što ovde hirurg upravlja laparoskopskim stubom, a kada ima "pomoćnika" robota, onda hirurg sedi za konzolom, kao u video-igrici. Robotske ruke su preciznije. Biće fantastično da robotska hirurgija i kod nas zaživi.
U Centar za minimalno invazivnu hirurgiju dr Ćeranić preselio se iz Prve hirurške klinike, koja je prošle sedmice obeležila punih 100 godina rada. Hirurške sale u Klinici koja je ostala u starom prostoru, stare su građevinski oko 90 godina, pa iako one renovirane i u njima postoji sve što je hirurzima potrebno, uslovi za rad tu i u novoj zgradi UKCS, ne mogu se ni porediti. Jer, novi UKCS, u novoj kuli na 12 spratova, nije samo novi prostor. To je i potpuno novi koncept medicine.
Doktor Ćeranić je i glavni za nacionalni projekat kolorektalne laparoskopije, koja je zasad oformljena u 32 centra, ali je samostalno rade, uz četiri kliničko-bolnička centra, samo još šest opštih bolnica.
- Oko 30 odsto karcinoma debelog creva operišemo laparoskopski. Taj procenat još može da se poveća. Uz to što je takav pristup komforniji za pacijenta, koji posle četiri ili pet dana nakon ovog zahvata ide kući, dok posle klasične operacije u bolnici ostaje 10 dana, značajne su i uštede za zdravstvo, jer je i manja primena lekova. Nameravamo da nastavimo s edukacijom. Ekipe iz unutrašnjosti dolaziće sada ovde u novi centar da zajedno učimo, jer vidimo da imaju još problema s dijagnostikom, anestezijom - priča dr Ćeranić.
URGENTNI PRE INOSTRANSTVA
U novom Centru za minimalno invazivnu hirurgiju, koji formacijski pripada Urgentnom centru, smeštenom na prva četiri sprata nove kule KCS, uz dr Miljana Ćeranića u ekipi su još četiri doktora.
- Zasad je to dovoljno, ali ušli smo u nešto potpuno novo, i sigurno će biti potrebno još kadra - kaže dr Ćeranić. - Ponosan sam na kolege i celu ekipu. Imamo zaista sjajne mlade ljude. U nekoliko konkursa Ministarstva zdravlja, koje je po istom principu kao što skauti traže najbolje sportiste po celom svetu, dovelo najbolje sa medicinskih fakulteta u zdravstvene ustanove, dobili smo prave bisere. To su sve bili briljantni studenti, spremni da odu u inostranstvo, a na ovaj način je zaustavljen odliv kadra. Medicina može da se održi i unapredi samo edukacijom mladih ljudi. Mi smo bili prilično zaostali, ali sada smo uhvatili korak sa najboljim medicinskim sistemima u svetu.