VELIKO SRCE DRAGIJA NOVOMALCA: Piroćanac Dragi Đorđević (92), kao anonimni donator iz Kanade, decenijama unazad pomagao nevoljnike

Iz skromnosti ili pristojnosti ne želi da kaže koliko je do sada novca donirao beskućnicima, deci sa Kosmeta ili za obnovu verskih hramova po Srbiji i Pirotu, ali kaže da mu nije žao ni jednog jedinog dolara niti dinara koji su mnogima promenili i ulepšali život. Najsrećniji je, kaže, kada zna da je nekome u zavičaju pomogao i promenio život. Tokom minulih decenija, Dragi je postao porodični čovek, a u braku sa Velšankom Mildred, koja je postala Mila i priklonila se pravoslavlju, izrodili su svoje potomstvo: sina Milana, građevinskog inženjera, kćerke Danicu, advokata, i Jovanku, inženjera hortikulture. Svi su postali svoji ljudi, ugledni među kolegama i u profesijama kojima se bave, a Dragi i supruga Mila usadili su im ljubav prema otadžbini.

- Kad god sam čuo da je neko iz ovog ili onog razloga u nevolji i da mu je potrebna pomoć, nastojao sam da se odazovem i pomognem, ali da to ne iznosim javno i ne hvališem se tim činom koji je prema mom mišljenju, obaveza, svakog koji je u prilici da pomogne. Naravno, brinuo sam i o dostojanstvu onoga ko je u stanju potrebe. Imao sam i imam i veliku podršku supruge Mildred, odnosno moje Mile. Odrastao sam u patrijarhalnoj i skromnoj porodici u jednom novomalskom prašnjavom sokaku i znam kako je kad čovek nema ono što mu je preko potrebno - priča Dragi.

Kao fotograf otisnuo se daleke 1957, kada je posle Pariza dospeo u Kanadu, tačnije u grad Keloun u Britanskoj Kolumbiji. U ovaj mali gradić su se preselili posle Toronta, gde mu nije odgovarala vlažna klima. Pre odlaska u inostranstvo radio je u Šapcu, gde je imao svoju radnju, u kojoj su se redovno čitale "Novosti", koje su se pojavile nekoliko godina ranije, tačnije 1953. godine.

Sudbina je u dalekoj Kanadi spojila Dragija i stasitu Velšanku Mildred. Kada je spoznala suštinu pravoslavlja Mildred je postala Mila i priklonila se našoj veri, ali naravno poštuje i svoju. Zadovoljni su svojim potomstvom, a u lokalnoj zajednici su ugledna familija koja živi na farmi okruženoj vinogradima i voćnjacima. Decenijski naporad rad nije odvojio porodicu Petrović od vere, tradicije i kulture Srbije, pa je značajno pomogao i izgradnju pravoslavnog hrama u ovom kanadskom gradu, ali je pomagao i svojim zemljacima da se osamostale, da formiraju porodice i da jednostavno budu dobri ljudi.

Dragi je već poodavno u penziji. Kako saznajemo, u poslednje vreme je donirao 12.000 evra deci sa Kosmeta, značajnu sumu za izgradnju kuće jednom borcu sa Košara, Sukovskom manastiru kraj Pirota, najveći je pojedinačni donator za rekonstrukciju ikonostasa Pazarske crkve u Pirotu, pomogao je mnogim svojim sugrađanima u rodnom gradu. Zagazio je u desetu deceniju života i veruje da će bar još jednom smoći snage da dođe i vidi svoju Novu malu, predgrađe Pirota u kom je odrastao. Voleo bi da vidi i radnju "Foto Nidža" u kojoj je učio fotografski zanat, ali koja, nažalost, u prvobitnom izgledu više ne postoji. Veruje da na svetu ipak ima više dobrih ljudi, a dobrota je, kako nam tvrdi, iskonska osobina ljudi.

UVEK UZ "NOVOSTI"

DRAGI redovno prati dešavanja u Srbiji. Dok je bio ovde redovno je čitao "Novosti", koje su mu u dalekoj Kanadi nedostajale. Sa pojavom interneta i elektronskog izdanja našeg medija, redovni je čitalac. Kaže da su "Novosti" najkomplentije novine, jer se u njima mogu pročitati tekstovi kojih u drugim medijima nema. Pokrivaju sve prostore u kojima žive Srbi i drže do tradicionalnih vrednosti. Naravno, posebno mu se dopada to što se štampaju na ćirilici. Kad god sazna da neko od zemljaka ide u otadžbinu, traži da mu donese štampano izdanje naših novina.