KRHKA BALERINA OSVAJA VRHOVE HIMALAJA: Sonja Lapatanov, svetski poznata igračica, putnica i putopisac, uživa u izazovima

Neumorna putnica, jednako neumorni putopisac, čiji se život između putovanja svodi na sređivanje beležaka sa prethodnog, i planiranje naredne avanture, u onu "pravu", baletsku penziju otišla je odavno - "po propisu", sa 42, i danas joj se čini kao da živi sasvim drugi život.

Već izvesno vreme i ne gleda predstave, jer kao gvozdena klasičarka, kao balerina koja je u Moskvi u Boljšom teatru vežbala u sali sa Majom Pliseckom i to na vrhuncu njene karijere, a scenu u Beogradu delila sa najboljima, kao neko ko je u svemu ostvario zaista vrhunske rezultate - ne želi da gleda balet "bez baleta".

Za Sonju je balet onaj beli, u baletskim patikama i na vrhovima prstiju, a za drugu obuću postoje i drugi vidovi igre! Od novog rukovodstva Narodnog pozorišta očekuje povratak fundamentalnog klasičnog repertoara - a naravno, i konačno ostvarivanje dugo iščekivanih boljih uslova rada i penzionisanja naših igrača, za šta se i sama mnogo godina predano borila.

- Školovala sam se u tri zemlje i tri različita društvena poretka: socijalizmu u Jugoslaviji, komunizmu u SSSR i kapitalizmu u SAD, što mi nije smetalo da steknem zavidno znanje i iskustvo u umetnosti kojom se čitavog života bavim - priča Sonja, a onda se pomalja onaj njen neuništivi temperament: - Takođe, dobitnica sam Nacionalnog priznanja za sveukupni doprinos kulturi Republike Srbije i osećam potrebu da ukažem na dugogodišnje pogrešno tumačenje, osude, vređanja i prozivke neobaveštenih, pa čak i medija koji ovo priznanje još uvek nazivaju nacionalnom penzijom! Ne, nije u pitanju penzija već priznanje koje se isplaćuje iz budžeta, a ne iz PIO fonda! Iz tog istog budžeta se penzionerima povremeno isplaćuje, po 20, 30, ili 100 evra, a povremeno se daju i studentima i zaposlenim građanima. I niko zbog toga ne gunđa.

Ponosna na poreklo koje vuče iz nemačko-ruske emigrantske porodice, na obrazovanje, kulturu, vaspitanje, na znanje tri svetska jezika, Sonja je, kako veli, putovala otkako zna za sebe. No, žeđ za otkrivanjem sveta se ne gasi.

- Možda će i neka od velikih želja, od kojih su - Australija, Novi Zeland i Tasmanija, te Antarktik, jako daleke, a treća Island, i ostati neostvarena, videćemo - otkriva. - Međutim, zahvaljujući pandemiji, intenzivirala sam putovanja po Srbiji, zaključno sa nedavno otkrivenom i osvojenom Lazarevom pećinom i istoimenim kanjonom za koji mnogi i ne znaju (a znaju za kanjon Kolorada ili kanjon Morače), a čeka me još mnogo toga neistraženog. Ture planiram uglavnom sama, u saradnji sa lokalnim turističkim agencijama i gazdinstvima i lokalnim stanovništvom. Sve fotografišem i često listam albume sa fotografijama, misleći: "Bože, gde sam sve bila" ili gledam neku TV reportažu pa nabrajam: "Bila, bila, bila..."

Neretko, Sonja, ali i njene saputnice, i ispisnice zapanje te lokalne vodiče, upravo lakoćom sa kojom se uzveru i na najteže osvojive vrhove, ali i samom spremnošću da zagaze "i u goru i u vodu". O svojim putovanjima i piše. Objavila je sedam putopisnih knjiga, sve o inostranim (avan)turama, jer smatra da je o Srbiji suviše toga ispisano. Ipak, ne može da ne primeti velike ekološke probleme diljem naše prelepe zemlje, sa gorčinom govori o deponijama ili groblju predivnih bukovih stabala na Južnom Kučaju, ugrožavanju biljnog i životinjskog sveta pod detonacijama na Pasuljanskim livadama, kamionima koji tutnje tik uz prelepi vodopad Prskalo, klizištu koje ugrožava manastir Lešje, guranju reka u cevi...

- I jedan kuriozitet, kako sam se uspela na visinu od 5.200 metara do grebena vrha Pokalde, udaljenog svega oko 3,5 kilometra od najvišeg vrha naše planete Čomolungme, poznatijeg kao Mont Everest, usled nedostatka kiseonika zaradila sam hipoksiju. Ona je ostavila neke posledice na zdravlje, ali je naučila moja pluća da prepoznaju i da se na vreme odupru nedostatku kiseonika, ali i virusima. Osim vakcina, to me je zaštitilo i od virusa korona. Popevši se na toliku visinu, sigurna sam da kao jedina klasična balerina na svetu, za sebe slobodno mogu da kažem da sam primabalerina Himalaja!

PEDAGOG I KOREOGRAF

IZMEĐU igračke karijere i ove avanturističke koja traje, Sonja Lapatanov je, opet sa vrhunskim rezultatima, bila posvećena pedagogiji i koreografskom radu, za šta se školovala shvativši da je igrački vek prekratak. Dala je ogroman doprinos ozbiljnijem tretmanu scenskog pokreta (za šta je ponela i Sterijinu nagradu), radila mnogo na televiziji i u pozorištu, podučavala u Kotoru, Baru, Podgorici...