NA STARI ODMOR I DOGODINE: Vlada preporučila da se korišćenje slobodnih dana od lane produži i na 2023.
SVI oni koji nisu iskoristili sve dane godišnjeg odmora za 2021. imaju priliku da započnu i iskoriste te dane u toku ove, a u nekim situacijama i do sredine 2023. Ovu preporuku donela je Vlada Srbije i uputila je poslodavcima kako bi se radnicima izašlo u susret jer zbog obima posla, pandemije, odsustvovanja s radnog mesta usled oboljenja od ove zarazne bolesti ili izolacije, veliki deo zaposlenih nije uspeo da iskoristi godišnji odmor koji im po zakonu pripada.
Foto Tanjug
To, međutim, neće biti pravilo koje će automatski važiti za sve, jer je reč samo o preporuci, prevashodno namenjenoj zaposlenima koji nisu iskoristili odmor za 2021. ili prvi deo do kraja prošle godine. U onim firmama u kojima nisu u mogućnosti da to sprovedu, radnicima mogu da barem obezbede da prvi deo odmora u trajanju od najmanje dve radne nedelje neprekidno iskoriste zaključno sa 31. decembrom 2022, a preostali deo zaključno sa 30. junom 2023.
Predstavnici sindikata smatraju da je ovaj predlog države dobar i naglašavaju da Vlada nema mogućnost da donese odluku kojom bi se naložilo svima da zaposlenima daju šansu da iskoriste svoj godišnji odmor. Problem je često u manjem broju radnika, posebno u fabrikama, što može da bude prepreka za poštovanje preporuke.
- Po zakonu radniku ne može da propadne ni dan odmora, a ne postoji ni mogućnost da se neiskorišćeni dani plate - kaže Ranka Savić, predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata. - Naknadni odlazak na odmor mora da zaživi svuda gde su radnici sindikalno organizovani. Pravo na odmor je neotuđivo pravo zaposlenog. Možda ne može odjednom, ali po nekoliko dana svakako treba izaći u susret radnicima.
Za poslodavce je, međutim, ovo kompromisno rešenje budući da po zakonu on nema prava da radniku novčano nadoknadi neiskorišćene dane godišnjeg odmora. Naknada zarade za vreme korišćenja odmora utvrđuje se u skladu sa Zakonom o radu, u visini prosečne plate u prethodnih 12 meseci, u skladu sa opštim aktom i ugovorom o radu.
Radnicima koji odsustvuju s rada zbog bolesti garantuje se isplata naknade zarade u visini 60 odsto prosečne plate u prethodnih 12 meseci, s tim da ta naknada ne može biti manja od minimalca. S druge strane, u vreme godišnjeg odmora zaposleni dobija zaradu u visini prosečne u prethodnih godinu dana.
O PAUZI ODLUČUJE POSLODAVAC
PRAVO na korišćenje godišnjeg odmora zaposleni stiče u kalendarskoj godini, posle mesec dana neprekidnog rada, od dana kada je dobio radnu knjižicu. Pod tim se podrazumeva i vreme kada je radnik bio na bolovanju ili plaćenom odsustvu. O vremenu kada će se pauzirati odlučuje poslodavac, uz konsultaciju sa zaposlenim.