"SRPSKI" BIZONI NA FRUŠKOJ GORI VEĆ ZA GODINU-DVE: U nacionalnom parku sada žive grandiozne životinje kojih nije bilo dva veka

Još pre nego što su krenule na daleki put, za njih je ovde brižljivo spremljen karantinski deo, gde će provesti 40 dana, a kukuruzu, senu i šargarepama, "poslasticama" kojima su dočekani, nisu mogli da odole. Svakog dana sve više se privikavaju na novu sredinu, a kada se pod budnim okom stručnjaka potpuno adaptiraju, u životinjama koje su gledali samo na slikama, moći će da uživaju i posetioci.

- Sam dolazak, a zatim i puštanje evropskih bizona u karantinski deo koji je pažljivo pripremljen za njihovu adaptaciju, zaista je veliki događaj, ne samo za JP Nacionalni park "Fruška gora", već i za celu Srbiju i region - ne skrivajući ushićenje zbog dolaska novih "stanara", priča Radoslav Krunić, direktor. - Ideja se rodila pre pet godina kada sam sa stručnim saradnicima posetio nekoliko rezervata evropskog bizona u Evropi i kada smo se upoznali sa značajem ovih životinja za eko-sistem, kao i sa činjenicom da su širom Evrope velika turistička atrakcija.

Od ideje do njene realizacije, sve je vrlo pažljivo i studiozno pripremljeno, kao i protokol koji nalaže zakonska regulativa.

- Zahvaljujući prvenstveno Vladi Srbije, koja je stala uz nas i podržala našu inicijativu, kao i ministarstvima zaštite životne sredine i poljoprivrede, iz Poljske su stigli bizoni - kazuje Krunić, kako se zamisao i ostvarila. - Fruška gora je danas mesto na Balkanu na kojem ponovo počinju da se razmnožavaju ove, ljudima oduvek fascinantne životinje.

Da je pre dolaska bizona u vojvođanski rezervat bilo potrebno mnogo toga uraditi, svedoči i činjenica da su prethodnih godina najveći svetski i evropski stručnjaci životinjske genetike i očuvanja prirode, pažljivo birali jedinke evropskog bizona.

- Divno je videti ih da su posle transporta smireni i da se u novoj sredini ponašaju kao da su oduvek tu - rekla je Vanda Olek Pjasečkasa, profesor na Univerzitetu u Varšavi, vodeći svetski stručnjak za evropskog bizona, po njihovom dolasku u najstariji Nacionalni park u Srbiji. - Ovo su mlade jedinke, mužjak je star dve godine, dok su ženke uzrasta od dve do tri godine. To znači da će uskoro svi biti polno zreli, te su neke procene da bi prvu mladunčad mogli da dobiju već za možda godinu, najviše dve.

Da se ništa nije prepuštalo slučaju u vezi sa ponovnim naseljavanjem evropskog bizona na Fruškoj gori, svedoči i Fernando Moran Kastiljo, rukovodilac španskog projekta Centra za očuvanje evropskog bizona, koji je pre pet godina bio ovde u izviđanju terena i proceni podobnosti nacionalnog parka za uzgoj ove životinje.

- Budite strpljivi dok se one same prvo adaptiraju, što je najbitnije - poručio je španski stručnjak, podsećajući da ove velike i divne životinje mnogo doprinose očuvanju prirode. - Uverio sam se da se lepo hrane od prvog dana, što znači da nisu pod stresom i ovi "Poljaci" mogu polako već da stvaraju srpsko poreklo.

SAČUVANI

PRE gotovo 100 godina, evropskih bizona je u Evropi bilo svega pedesetak. Krajem sledeće godine kada se zaokružuje vek od početka borbe za njihovo očuvanje, stručnjaci procenjuju da će ih na istom prostoru biti više od 10.000.

REGISTROVANO 47 KRDA

NAKON što su poslednje jedinke u divljini odstreljene u Bjeloveža šumi i na Kavkazu 1921. i 1927. godine, preostali bizoni su opstajali samo u zatočeništvu. Prvi program za povratak u divljinu sproveden je 1954, a danas se najveće subpopulacije ove vrste nalaze u Poljskoj, Belorusiji i Rusiji. Trenutno u Evropi postoji 47 krda bizona koja se slobodno kreću, od kojih je najveće u Bjeloveža šumi na granici Poljske i Belorusije i broji oko hiljadu jedinki.