OD SRBA NAUČILI DA TUCAJU JAJA: Katolički vernici danas obeležavaju Uskrs, običaji u Vojvodini već vekovima isprepletani

Tako će se danas, ali i iduće nedelje, kada pravoslavci budu obeležavali Vaskrsenje Hristovo, na vojvođanskim trpezama naći kuvana šunka i ren. Dok su se nekada kod Bunjevaca šarena jaja čuvala i poklanjala na Vodeni ponedeljak, deca će se danas takmičiti u tucanju jajima, običaju preuzetom od komšija Srba.

- Ono što je zajedničko nama i našim komšijama su crkveni običaji, koji su okosnica ovog velikog praznika. Ne trpeza i pokloni, već odlasci u crkvu, post i korizma. Nažalost, današnje generacije više pažnje obraćaju na svetovni, nego duhovni deo praznika - priča nam Marija Bošnjak iz Male Bosne, sela nadomak Subotice.

Ono što je kod pravoslavaca Veliki post, kod Bunjevaca je vreme Korizme, koje traje 40 dana, od Čiste srede - pepelnice do Velikog četvrtka pred Uskrs, odnosno poslednje Isusove večere. Tokom tog perioda samo se jednom sme do sitosti najesti, i to samo posnim jelom. Veselja su "zabranjena".

- Neki se tokom Korizme odreknu svojih najvećih poroka - pušenja, alkohola, kartanja, slatkiša i time pokazuju jačinu svoga duha - dodaje naša sagovornica. - Nekada, kada se živelo po rasutim salašima, nije bilo jednostavno otići u varoš u crkvu, pa su naši stari bili prinuđeni da naprave mesta gde su se molili Bogu. Tako su imućniji Bunjevci na putevima podizali krstove i posvećivali ih, te je i danas ostao običaj da se na Veliki petak i Uskrs odlazi "pod križ".

Simbol Uskrsa su šarena jaja, sinonim za život. Običaj da se prvo crveno jaje, simbol krvi Hristove, ostavlja kao čuvarkuća, Bunjevci su preuzeli od pravoslavaca.

- Takođe, nekada se deca nisu tucala jajima i takmičila u tome, već su se jaja poklanjala na Vodeni ponedeljak. Sada se radi i jedno i drugo, a domaćice se i dalje utrkuju koja će našarati lepša i neobičnija jaja - priča Marija pokazujući neke od svojih radova. - Tako su nastale mnoge tehnike. Od kadgodašnjeg šaranja u lukovini i kojekakvim travama i semenima, crtani voskom - pisanice. Danas su nadaleko poznata uskršnja jaja ukrašena slamom, kuruznom ljuskom, bušena ili šlingovana, crtana u svim tehnikama. Sve su to mala remek-dela koje su izmislili Bunjevci.

Sa najviše nestrpljenja Uskrs dočekuju deca, koja na Veliku subotu napune korpicu punu trave, gnezdo za zeku koji će im, ako su bili dobri, doneti poklon.

- Nekada nije bilo voća, slatkiša i igračaka kao danas i mi smo sa toliko nestrpljenja čekali da nam zeka donese narandžu ili neku lutkicu. Trčali smo iz crkve da vidimo šta nam je doneo - seća se Marija. - Sve ove običaje danas prenosima na mlađe generacije, jer to je jedini način da se oni sačuvaju. Deca vole da slušaju i verujem da će i oni to prenositi na svoje potomke.

PRVO U CRKVU, PA NA STO

KUVANA šunka, ren, jaja, sve ono što su domaćice pripremila za uskršnju trpezu, na Veliku subotu nosi se u crkvu da se posveti. Tek potom se stavlja na sto, za koji se seda u nedelju u podne, posle dolaska iz crkve.

VRBICA

VELIKI pravoslavni praznik Lazareva subota, u narodu poznat kao Vrbica, u kojem su deca u "glavnoj ulozi", obeležen je juče širom Srbije. Održane su službe i organizovane litije kroz centralne ulice naselja, podeljeni su zvončići i vrbove grančice.