RAMONDA ZA JUNAKE VELIKOG RATA: U Trsteniku spremni za izgradnju jedinstvenog spomen-parka, pogledajte kako će izgledati (FOTO)

Biće ovo prvi park u obliku prepoznatljivog cveta koji se u Srbiji nosi na reveru povodom 11. novembra, Dana primirja u Velikom ratu, i istovremeno prvo dostojno obeležje za 4.700 Trsteničana nastradalih od 1914. do 1918. godine.

Sa zakašnjenjem većim od jednog veka, istorijska nepravda, koja se odnosi na spomenični zaborav žrtava sreza trsteničkog, ispraviće se nedaleko od centra grada, na 840 kvadrata ispred Gimnazije "Vuk Karadžić". Ceo projekat spomen-parka u obliku ljubičastog cveta sa pet latica i dve lente poput onih na Albanskoj spomenici, koštaće 4,5 miliona dinara, od čega će sa 3,5 učestvovati Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija.

- Želimo da gajimo i negujemo kulturu sećanja i da se spomen-obeležjem u samom centru grada, kroz simbol primirja i sećanja na žrtve jednog od najvećih i najtragičnijih ratova u istoriji, odužimo našim herojima - kaže za "Novosti" Milena Turk, predsednica opštine Trstenik.

- Tokom 1914. i 1915, u trsteničkom srezu mobilisano je 9.500 vojnih obveznika, a u ratu ih je poginulo ili umrlo oko 4.700. To je više od osam odsto od ukupnog broja stanovnika prema popisu iz 1910.

Postoje podaci da je oko 1.028 Trsteničana preminulo od pegavog tifusa i najmanje 1.200 od španske groznice.

- Prvi svetski rat je tragična epopeja našeg naroda, a činjenica je da smo slobodu i potonju novu državu vrlo skupo platili - kaže za "Novosti" istoričar Ivan Nešić, opštinski većnik zadužen za kulturu.

- U samom Trsteniku do sada nismo imali pravi spomenik tom stradanju. U okolini imamo tri obeležja, podignuta odavno: u crkvenoj porti u Medveđi 1925. uklesana su imena 250 stradalih vojnika u Velikom ratu, tu je i spomen-obeležje u Poljni, takođe u porti iz 1921, kao i spomenik u Riljcu iz 1922.

Đutanje o herojstvu vladalo je sve do 21. veka, kada su učenici u okviru Istorijske sekcije Gimnazije počeli da organizuju predavanja o Prvom svetskom ratu, kao i kada je počelo dostojnije obeležavanje važnih godišnjica iz ovog perioda. Upravo će gimnazijalci najviše boraviti u budućem parku.

Obeležje će imati i oivičenu pešačku stazu, drvene klupe, polukružno mesto za odmor, dok će na severnom delu platoa biti posebno mesto za skulpturu ili spomenik. Sve do te centralne tačke kompleksa posetioce će arhitektonski, kroz prostor, "voditi" kaskade nalik stepeništu.

O stradalnicima Prvog svetskog rata, veruju u Trsteniku, više će se govoriti. Potrebna je i pisana reč. Zasad najviše izvora o stradanju Trsteničana u ratu ima u arhivi Okružnog zapovedništva u Kruševcu, a on je prenet u Arhiv Hrvatske. Neumorni naučnik prof. dr Toma Milenković (1935-2018), poreklom iz Trstenika, proučavao je i matične knjige, protokole rođenih i umrlih u devet crkava trsteničkog sreza, kako bi došao do broja žrtava. Dragoceni izvor je i knjiga "Uspomene iz zbega" autora Bože Maršićanina, koji je 1919. u Zemunu objavio dnevnik sa dokumentovanom istorijom Trstenika u okupacionim godinama, koje su "kosile" mobilisane, dobrovoljce, vojnike, žene, decu. Koga nije ubila puška, taj je stradao od tifusa ili španske groznice. Pred istorijom dugo su svi bili zaboravljeni.

CVET FENIKS

NATALIJINA ramonda simbol je neuništivosti. Nju je 1884. godine otkrio, u Sićevačkoj klisuri kod Niša, dvorski lekar kralja Milana dr Sava Petrović. Osim što je endemska za deo balkanskih prostora, specifična je i po tome što i potpuno osušena može da oživi ukoliko se ponovo zalije.

BOLNICA BILA U OSNOVNOJ ŠKOLI

VEROVATNO već od prvih dana avgusta 1914. radila je rezervna vojna bolnica, ali je prve ranjenike, izgleda, primila iz Kolubarske bitke, krajem septembra i početkom oktobra - pisao je Toma Milenković u knjizi "Trstenik i okolina u Prvom svetskom ratu (1914-1918)".

- Bila je smeštena u osam do 10 prostranih i svetlih učionica i u pomoćnim prostorijama ispražnjene Narodne osnovne škole. Stanje je u njoj bilo kao u ostalim bolnicama:

prenatrpanost, nedostatak opšteg i medicinskog inventara, lekova i sanitetskog materijala, malo lekara i ostalog zdravstvenog osoblja. Na čelu bolnice bio je hirurg dr Dimitrije Milić, rezervni sanitetski kapetan prve klase.