OD KORE BANANE DO LEKA PROTIV KANCERA: Najbolje ocenjen projekat iz programa našeg Fonda za nauku - "ideje"

KORA banane, mesni narezak kome je istekao rok ili otpadni papir će, kroz biotehnološke procese, postati sirovine za proizvodnju i razvoj novih antibiotika i lekova protiv kancera.

Tim čine stručnjaci iz Instituta i univerziteta u Beogradu, Kragujevcu i Trstu, Foto Privatna arhiva

Reč je o projektu BioECOLogics, koji finansira Fond za nauku Republike Srbije u okviru programa "Ideje". U jakoj konkurenciji projekat je dobio najviše ocene od inostranih evaluatora, ne samo u oblasti prirodnih, već i biomedicinskih i tehničko-tehnoloških nauka. U naredne tri godine, naši mladi naučnici očekuju da će dobiti najmanje pet novih bioterapeutika baziranih na bakterijskim prirodnim proizvodima.

U razgovoru, za "Novosti", rukovodilac projekta Jasmina Nikodinović Runić, naučni savetnik u Institutu za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, ističe da je samo mali procenat (oko jedan odsto) mikroorganizama štetan i izaziva bolesti, ali da oni, nažalost, dobijaju više pažnje u javnosti. Mnogo je više mikroorganizama bez kojih Zemlja ne bi mogla da opstane. Ovi "dobri" mikroorganizmi su svuda, kako u nama, tako i u prirodi. Jedan od najočiglednijih primera su fosilna goriva, koja su nastala mikrobiološkom razgradnjom izumrlih dinosaurusa i tadašnjih paprati.

- U poslednje vreme, zbog našeg neodgovornog odnosa prema prirodnim resursima, došli smo do toga da su se mikroorganizmi usporili - objašnjava profesorka Jasmina Nikodinović Runić.

- Sve više otpada se gomila, pogotovu plastičnog, ali i organskog. To je otežalo mikroorganizmima, jer ne mogu tako brzo da degraduju. Oni su veoma adaptabilni, prilagode se na ono što ih okružuje u prirodi i to koriste kao hranu. U poslednjih 50 godina, kako su izloženi plastici i plastičnim materijalima, u sebi su razvili i enzime koji mogu da razgrađuju i plastiku. Biotehnologija nam omogućava da te mikroorganizme izolujemo iz prirode, proučavamo ih pod mikroskopom, da ih dalje razvijamo, i ubrzavamo. Ideja je da u kontrolisanim uslovima biotehnološkim procesima, različit otpad tretiramo mikroorganizmima i dobijamo vredne gradivne materije.

Jasmina Nikodinović Runić, Foto Z. Jovanović

Naša sagovornica ističe da postoji i druga vrsta mikroorganizama, koji su razvili sposobnost da sintetišu razne molekule, koji su u osnovi velikog broja antibiotika i drugih lekova. Obično ljudi ne znaju da sve što se završava na "- micin", potiče od zemljišnih bakterija - Streptomiceta, i da se ove bakterije već godinama unazad koriste za proizvodnju antibiotika poput gentamicina.

- Mi smo ovim projektom povezali mikroorganizme koji mogu da razlažu otpad i one koji mogu da sintetišu bioaktivna jedinjenja, tako da od otpada zapravo dobijamo lekove - navodi Jasmina Nikodinović Runić.

- Selektovali smo pet specifičnih mikroorganizama, koji mogu da sintetišu različite molekule. Jedan od njih je prodigiozin, koji je u kliničkim ispitivanjima kao antikancer lek. Razvili smo sistem da gajimo tu bakteriju na otpadu iz mesne industrije, što je trenutno mesni narezak kome je istekao rok. Tu je i kora od banane kao i drugi organski otpad. Imamo i uzorke otpada iz biorafinerija koje se bave preradom biomase, pandan papirnom i otpadu iz industrije drveta, i uzorke plastičnog otpada (PET boce, sunđer, kese). Sav ovaj otpad ćemo koristiti kao supstrat za rast bakterija zarad proizvodnje bioaktivnih jedinjenja.

Profesorka kaže da ovaj princip može da se primeni i na druge mikroorganizme i na druga bioaktivna jedinjenja. Konverzija otpada smanjuje troškove proizvodnje, a ujedno rešava i ekološki problem.

- U drugoj godini projekta planiramo da razgovaramo sa kompanijama koje bi želele da ozelene svoju proizvodnju, ili da svoj otpad preusmere sa deponija u biotehnološke procese, ili pak sa onima koji bi dalje razvijali bioterapeutike ka lekovima.

- Koncentrisali smo se na pet poznatih molekula, koji su blizu kliničke primene. Da bi neki molekul postao lek, potrebno je najmanje od pet do deset godina razvoja i istraživanja. Našim pristupom želimo da skratimo potrebno vreme, jer polazimo od već poznatih aktivnih jedinjenja. U drugoj fazi BioECOLogics projekta, nakon proizvodnje, jedinjenja ćemo modifikovati kompleksiranjem sa jonima metala ili inovativnim formulacijama na bazi biopolimera. To će im pojačati dejstvo i približiti ih pretkliničkim ispitivanjima.

Fond za nauku Srbije će za ovaj projekat da izdvoji skoro pola miliona evra. U timu je 14 naučnika sa Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo Univerziteta u Beogradu, Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu, Instituta za informacione tehnologije iz Kragujevca i Internacionalnog centra za genetički inženjering i biotehnologiju iz Trsta.

Foto Z. Jovanović

GRAM ZA MILION EVRA

- LjUDI nisu ni svesni koliko su vredna jedinjenja koja se kroz naš projekat mogu dobiti od različitih vrsta otpada. Na primer, piocijanin je tirkizno plavi pigment, koji dobijamo od otpada iz industrije mesa, a ako bismo ga kupovali, cena bi bila 15.600 evra po gramu - navodi naša sagovornica. - Staurosporin može da se dobije iz papirnog otpada, za koji treba izdvojiti čak 983.000 evra za gram.

VRATILA SE U SRBIJU

NAŠA sagovornica ističe da je ovaj projekat kruna njenog dosadašnjeg rada u Srbiji. Posle decenije rada u nauci na tri poznata univerziteta na tri kontinenta, vratila se u Srbiju 2010. godine iz ličnih razloga. Ističe da je sa oduševljenjem dočekala osnivanje Fonda za nauku.

Završila je molekularnu biologiju na Univerzitetu u Beogradu. Doktorirala je 2004. na odseku Biohemija i molekularna genetika na Univerzitetu Novog Južnog Velsa u Sidneju.

Kao postdoktorand istraživač radila je na Univerzitetu u Montani na odseku za hemiju u laboratoriji dr Nigel D. Priestley. Na Univerzitetu u Dablinu imala je zvanje višeg naučnog istraživača.

Pogledajte više