ZLO NE MOŽEMO DA ZABORAVIMO: Komemoracijom i polaganjem venaca na spomenik žrtvama, u Aleksincu obeleženo 23 godine od bombardovanja grada
U PROLEĆE 1999. Aleksinac je bombardovan nekoliko puta. Ali, najstrašnije i najtragičnije 5. aprila potkraj dana - u 21.30. Podmuklo, noću bombe NATO agresora ugasile su 11 života i ranile 50 nedužnih civila. Te tragične večeri deo grada pretvoren je u ruševine. Sve što je porušeno obnovljeno je, ali bol i tuga za poginulima u malom, rudarskom gradu, nikada nisu prestale.
Sećanje na taj teški aprilski dan pre 23 godine, danas je u Aleksincu obeleženo komemorativnim skupom i polaganjem cveća i venaca na spomen-obeležje u centru grada.
Okupili su se porodice stradalih, čelnici opštine, predstavnici Odbora za negovanje slobodarskih tradicija i opštinskog Udruženja boraca oslobodilačkih ratova, veterani i rezervne vojne starešine, kao i članovi Udruženja penzionera, sećajući se jednog od najtragičnijih dana koji je zadesio žitelje ovog grada.
Porodice stradalih u aprilu 1999, položile su vence ispred spomenika žrtvama NATO agresije, ali ni oni, kao ni žitelji koji su te kobne noći ostali bez svojih domova, ne žele i nemaju snage da govore o tome kako je sve izgledalo pre 23 godine.
- Više od 20 sati vadili smo ciglu po ciglu da izvučemo telo. Sećanja ne blede, naprotiv, kada dođe proleće, sve uspomene ožive jače nego ikad, ali nemamo snage da o tome pričamo. Nadamo se da će odgovorni za ovakav zločin prema mirnim i nedužnim građanima kad-tad odgovarati - rekla nam je žiteljka ovog grada.
Iako su prošle 23 godine, žitelji Aleksinca sa velikom tugom sećaju se te kobne noći.
- Vreme je ne briše. Scene su bile jezive, ovde, u samom centru grada, bilo je vatre, dima, krvi, tela poginulih, čuli su se zapomaganje i plač... Bilo je jezivo i to zlo se ne zaboravlja se. Aleksinčani su doživeli kataklizmu, srce grada je bilo uništeno, mi nismo očekivali i niko nije mogao da poveruje da će nama to da se desi: malom, rudarskom gradu. I dan-danas otvoreno je pitanje: Zašto? Niko dosad nije odgovorio. Ovo je jedan od gradova koji je najviše stradao 1999. i mi smo prva kolateralna šteta NATO - kaže za "Novosti" Dragoslav Nenadović, član Ratnog štaba za vreme NATO agresije.
Svetskoj javnosti NATO se pravdao "tehničkom greškom", tvrdeći da je meta bila kasarna nadomak grada.
Ali, zločinci se pokajali nisu jer je Aleksinac ponovo bombardovan u noći između 27. i 28. maja 1999. I to bombardovanje odnelo je živote troje civila, srušene su desetine kuća i zgrada, i uništeni gotovo svi privredni objekti.
ZA SVET POSTAO "SRPSKA HIROŠIMA"
TOG 5. aprila 1999, centar Aleksinca pogođen je sa sedam razornih projektila - u ulicama Vuka Karadžića i Dušana Trivunca, iako u gradu nije bilo vojnih objekata i vojske.
Uništeno je više od 700 objekata: osim pedesetak porodičnih kuća i oko 150 stanova, srušeni su Dom zdravlja, Hitna pomoć, autobuska stanica, desetine velikih privrednih i ugostiteljsko-turističkih objekata, razorena je gradska infrastruktura. Zbog toga je u svetskoj javnosti Aleksinac, u proleće, pre 23 godine, nazvan Srpskom Hirošimom.