UBILI OLEGA I SIMBOL NOVOG SADA: Pre 23 godine NATO se obrušio na Varadinski most

Tačno u 5.05, iz aviona, sa bezbedne udaljenosti, veliko delo neimara, koje je spajalo sremsku i bačku obalu Dunava, "ubile" su zločinačke rakete "Milosrdnog anđela". Znali su: da bi bio srušen, morao je da bude pogođen direktno u spojeve rešetkastih nosača.

Projektil je navođen tačno na najosetljivije mesto čeličnog nosača.

Simbol grada, ranjen i nemoćan, zaronio je u dunavske dubine. Iz tih ratnih dana, sumornog proleća, ostalo je zabeleženo da se tog jutra istinski plakalo za simbolom grada. Okupljali su se Novosađani na keju, i u neverici posmatrali prizor koji ni danas, posle više od dve decenije ne mogu da zaborave.

Petnaest meseci kasnije, u 22. septembarsku zoru 2000, novi Varadinski most je premostio Dunav, ali život tridesetogodišnjeg Olega Nasova  koji je poginuo u raketiranju Varadinskog mosta - ne može da se vrati. Tog zlokobnog 1. aprila, nešto pre pet časova, peške je krenuo iz Petrovaradina na posao. Talentovani muzičar, zaposlen u novosadskoj Rafineriji, bio je prva civilna žrtva NATO agresije u Novom Sadu. A samo tri dana ranije, prilikom, ispostaviće se, poslednjeg susreta, Oleg je ocu Milivoju ponosno saopštio da će postati deda. Tri meseca kasnije, tačnije 2. jula, rodio se njegov sin i poneo očevo ime - Oleg. Spomen - ploča sa Olegovim imenom kod Varadinskog mosta podseća na njegovo stradanje.

Varadinski most građen je od 1921. do 1928, u čast rođenja princa Tomislava Karađorđevića, čije je ime najpre i poneo. Most je prvi put srušen 1941, kada ga je minirala jugoslovenska vojska. Kasnije su ga Nemci obnovili, a zatim 1944. srušili prilikom povlačenja. Ovaj most je prvi obnovljen posle Drugog svetskog rata, a izgrađen je u rekordnom roku od 160 dana. Nosio je Titovo ime, koji ga je u januaru 1946. svečano otvorio.