SPAVAĆEMO KRAĆE: Noćas u dva kazaljke se pomeraju za sat unapred

Letnje računanje vremena počinje u Srbiji poslednje nedelje u martu u dva sata ujutru, a završava se poslednje nedelje u oktobru, kada počinje tzv. "zimsko računanje vremena".

Ideja o zimskom i letnjem računanju vremena zasnovana je na astronomskoj okolnosti da u januaru sunce izlazi tek oko 8 sati, a zalazi u 16 sati. U julu, kada je dan duži, sunce izlazi pre 5 sati, a zalazi posle 21 sat. Kazaljke su prvi put pomerene tokom Prvog svetskog rata, radi uštede energetskih resursa, kako bi mogli da se koriste za potrebe ratovanja. U Evropi taj potez prva je povukla Nemačka 30. aprila, a mesec dana kasnije Velika Britanija i mnoge druge zemlje. Naredne, 1917. godine, i Rusija je pomerila kazaljke, a SAD 1918.

Više puta je dolazilo do ukidanja ovakve odluke u različitim zemljama i do njenog ponovnog uvođenja, a u Srbiji je letnje računanje vremena uvedeno 27. marta 1983. Pre pet godina sedamdesetak poslanika Evropskog parlamenta je predložilo da se promena vremena ukine jer umesto da donese uštede i pomogne ljudima u funkcionisanju ima štetne efekte. Donošenje konačne odluke je, međutim, odloženo.

Osim negativnog uticaja na ljudski bioritam, pomeranje kazaljki na satu, ističu evroposlanici, dovodi i do većeg broja saobraćajnih nesreća, više poremećaja u porodicama, kao i pada produktivnosti na radnom mestu. Iako je jedan od osnovnih ciljeva pomeranja kazaljki bio ušteda energije, taj cilj, pokazala su istraživanja, nikada nije ispunjen.