SRPSKI DA VINČI U GROCKOJ: "Novosti" u zaboravljenom legatu dr Aleksandra Kostića, jednog od najvećih naših lekara i naučnika

Zabranjivan nekad, danas zaboravljen, jedan od najvećih srpskih lekara i naučnika, zadužio je Srbiju i zaslužio da mu se ime pominje često, češće nego što to činimo. Više od drugih, odužili su mu se Gročani, spasavajući od vremena njegovu bezvremenu zaostavštinu.

Osnivač Medicinskog, Veterinarskog, Farmaceutskog fakulteta, prvi srpski seksolog, pokretač Beogradskog foto- kluba, pionir medicinskog naučnog filma, osnivač Instituta za histologiju i embriologiju, arheolog, pesnik - samo je delić zadivljujuće biografije dr Aleksandra Kostića (1893 - 1983).

Uz srpskog genija stajala je znamenita žena, njegova supruga prof. dr Smilja Kostić Joksić (1895 - 1981), prva žena docent Medicinskog fakulteta u Beogradu, ugledni pedijatar, naučni radnik, redovni profesor na katedri pedijatrije Medicinskog fakulteta, šef prvog Dečjeg dispanzera u Beogradu... Doprinos Srbiji je nemerljiv, ali im Srbija ni tada, ali ni kasnije, nije odala zaslužena priznanja.

Umesto toga, izbačeni su zajedno dva puta sa Medicinskog fakulteta. Prvi put 1941. kad su odbili da potpišu okupatorski "Apel srpskom narodu" da se priklone Nemcima. I dok ih se Srbija odrekla, od Francuske dobijaju orden Legije časti - Aleksandar za doprinos nauci, a Smilja za uvođenje BSŽ vakcina u iskorenjivanju tuberkuloze. U tom momentu, osim Pjera i Marije Kiri, Smilja i Aleksandar Kostić jedini su bračni par na svetu dobitnici Legije časti. Rehabilitovani su tek pola veka kasnije, 2001. godine na svečanoj sednici Naučno-nastavnog veća Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Zašto je Grocka važna odrednica u životu srpskog genija?

Kada je 1932. godine u naselju Dubočaj u Grockoj započeo gradnju svog letnjikovca, s namerom da ovde pronađe mir za svoju Smilju i sebe, profesor Kostić došao je do velikog arheološkog otkrića - dve raskošne rimske grobnice. Njegovom zaslugom, ovo mesto postaje i zvanično zaštićeno arheološko nalazište.

Četiri decenije ovde je dr Kostić prikupljao vrednu zbirku koju 1978. godine poklonio Opštini Grocka. Njihov sin, kompozitor, pisac i zaljubljenik u kulinarstvo, javnosti možda poznatiji, Vojislav Voki Kostić, zaostavštinu je kasnije dopunio očevim ličnim predmetima.

Zaostavština je bila izložena u Rančićevoj kući, koja je 90-ih godina 20. veka bila van upotrebe i pod ključem. Legat je iz nje trajno povučen i spakovan u sanduke u podrumu, uz opasnost da nestane zauvek. Rančićeva kuća je inicijativom Vokija Kostića sanirana 2003. ali legat u nju nije vraćen.

Ipak, dve decenije kasnije vredna zbirka je spasena.

- Sudbina legata dr Kostića je filmski nestvarna - priča za "Novosti" Zorica Atić, direktorka Centra za kulturu Grocka, i sama zaslužna za spasavanje zbirke.

- Kad smo izvukli prvu kutiju, nismo mogli da se zaustavimo. Pred nama je bila prava riznica retkosti - od rimskih figura, srednjevekovnog koplja, vinčanskih posuda, mamutovih kostiju i zuba, fosila do ličnih stvari profesora Kostića.

Zalaganjem Centra za kulturu i gradske opštine Grocka, dragoceni legat je pre par godina započeo svoj novi život.Neupućeni će ostati zadivljeni kada na početku nenametljive Gročanske čaršije, zaštićene ambijentalne celine kao kulturno dobro od velikog značaja, zateknu galeriju retkosti koja je ostala iza bračnog para Kostić.

- Poseban kuriozitet je drveni sanduk u kom je dr Kostić nosio rukopis Medicinskog rečnika koji je pisao prelazeći sa vojskom Albaniju. Biće to prvi srpski Medicinski rečnik, preveden kasnije na osam jezika, sa 140.000 pojmova, i to u vremenu bez kompjutera i "Gugla" - priča Zorica Antić.

Tu je, pored ostalog, kost izumrle vrste konja iz pradavnog doba ili prosopomorfni poklopac iz doba Vinče, predmeti starčevačke i vinčanske kulture nađene na imanju profesora Kostića.

Ovde se među eksponatima nalaze i dve pisaće mašine doktora Kostića, njegov pribor za pisanje, fotografije, njegova bista, pa čak i grančica smilja koju je Aleksandar ubrao na Kajmakčalanu za svoju Smilju.

PRVI SRPSKI SEKSOLOG

DR Kostić bio je prvi srpski seksolog i zalagao se za uvođenje seksualnog vaspitanja u škole. Čak je zaigrao u čuvenoj političkoj drami Dušana Makavejeva "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT" igrajući sam sebe.

- Ostale su mnoge anegdote na tu temu. Dušan Kovačević je jednom prilikom Vokiju Kostiću kazao da je on zapravo prvo naučno zasnovano dete u Srba jer mu je otac prvog srpski seksolog, a majka prvi srpski pedijatar - prepričava Zorica Antić.